Redakcija Bloga
* * *
Želimo da vam pokažemo stvarnu Srpsku statistiku, bez ulepšavanja u medijima.
I da vam predočimo da naši političari i naša vlast zna kakvo je stanje i mišljenje njihovih podanika, ali da to zapravo nama ništa ne znači.
.
Šta kažu Srbi početkom 2010 godine o ekonomiji i poslu
.
Gradjani su za:
68% za socijalizam
8% za kapitalizam
24% neutralni
.
Država brine o:
72% poslodavcima
3,5% radnicima
24,5% su neopredeljeni
.
Šta je za radnike bolje:
74% država
7% privatnik
8% isto
9% nezna
. . .
Nije problem u državi već u ljudima – nama samim.
Svako onaj ko, u b ilo kom sistemu, očekuje da država brine o njemu uvek će biti razočaran. Jer, život ima za cilj upravo da tu osnovnu lekciju naučimo – da odgovorno nosimo svoj život na svojim plećima, da svoje račune i troškove življenja nadoknadjujemo svojim radom.
Prethodni sistem se raspao iz jedinog razloga: što nije imao uslove da se čovek kao jedinka ispravno i slobodno duhovno razvija, da svojom kreativnošću i svojim radom nosi svoj život. U minulom sistemu ili su pojedinci bili na grbači drugih a u obruču partije ili su druge nosili na svojium plećima bez mogućnosti da slobodno iskazuju sebe i svoju kreativnos i rad adekvatno naplaćuju.
Sada je drugi problem: Pravac u kojem je trebalo ići zahteva više snage i više ulaganja da bi se stiglo do cilja. Ono je nadživljen i ono je iza a ono kuda se krenulo nije se doseglo pa je tako zaglavilo.
Živeo i radio jesam u tom sistemu i mogu komotno reći da mi je drago što je iza. Medjutim dodao bih da sve izgleda raspadnuto i da se potpuno zakočilo iz samo jednog razloga; Čovek današnjice neophodno je da otkrije svrhu, smisao i cilj života i da u tome počne graditi nove moralno-etične principe koji će ga poneti napred.
Zakon čoveka ukoliko je ispravno satkan jeste dobar ali ne i dovoljan. Zakon je samo jedna strana medalje. Druga strana medalje je ono što je neophodno otkriti, sagledati, proučiti i utkati u sistem vrednosti. Bez toga biće samo vrtloženja bez da se zna kuda se ide.
Ceo život je proces duhovnog izrastanja, proces duhovnog sazrevanja ili proces ekspanzije svesti. A svest jeste duhovna ane intelektualna veličina.
Nema potrebe deliti se na „oni“ i „mi“. Jer i oni i mi smo isti, nedovoljno odgovorni i nedovoljno svesni i pažljivi za naše odluke, poteze, radnje…
Život u ovoj zemlji će krenuti na bolje kada u sebe utkamo saznanje i shvatanje da moramo biti krajnje etični ne zbog zakona, zbog društvenom morala ili zbog mogućih kazni već zbog sdamih sebe.
Da, zbog samih sebe moramo biti etični da naprosto boli pa bilo da smo poslodavac, državnik ili najobičniji radnik.
Život upravo taj zadatak stavlja ispred nas.