Infekcije urinarnog trakta, cistitis, upala bešike i mokraćnih kanala

UPALE BEŠIKE I MOKRAĆNIH KANALA

Infekcije bakterijom urinarnog trakta, cistitis, upala bešike i mokraćnih kanala. Kako nastaju, simptomi i kako se leče upale bešike, cistitis i infekcije urinarnog trakta izazvane bakterijama

Savremeni način života je doveo do pojave velikog broja infekcija urinarnog trakta, koje poprimaju epidemijske razmere. Najčešće su tim infekcijama pogodjenje žene. Urinarni trakt postaje sve podložniji infekcijama usled generalnog pada imuniteta i povećanim aktivnostima koje dovode do infekcija, neadekvatnom gardrobom i opštim stilom oblačenja. Iako je većina bolesti urinarnog trakta mahom izlečiva, problem sa njima je što često prelaze u hroničan oblik bolesti, koje zahtevaju uporno, dugo i sistematsko lečenje lekovima pod nadzorom iskusnog terapeuta i lekara.

INFEKCIJE URINARNOG TRAKTA

Infekcije urinarnog trakta

Kada uopšteno govorimo o infekcijama urinarnog trakta ih radi lakšeg razumevanja i shvatanja podeliti na sledeće ipove infekcije urinarnog trakta:

Donjeg urinarnog trakta-DUT (cistitisi i uretritisi)

Gornjeg urinarnog trakta- GUT (pijelonefritisi)

Zajedničko im je da ih najčešće izazivaju određene bakterije (mada mogu gljivice i virusi) i da nastaju kolonizacijom tj. naseljavanjem patogenih mikroorganizama najčešće direktnim putem ulaskom kroz prirodne otvore iz spoljašnje sredine.

.

A. Infekcije donjeg urinarnog trakta-DUT

1. Cistitisi – upale mokraćne bešike su veoma česte kod žena zbog dužine uretre i blizine vagine i rektuma, sredina u kojima se normalno nalaza bakterije. Zbog kratke ženske uretre bakterije lako dospevaju u bešiku kroz otvor uretre, gde mogu pod određenim uslovima oslobađanjem svojih toksina dovesti do zapaljenja sluznice ,koje nastaje usled odbrambenog odgovora organizma na prisustvo bakterija.

Najčešća je infekcija E.coli (85% slučajeva), a prate je Streptococus faecalis, Klebsiella, Proteus, Enterobakter

Simptomi koje izazivaju cistitisi su: učestalo mokrenje, bolno mokrenje, peckanje pri mokrenju, urgentni nagoni za mokrenjem, bol u donjim partijama stomaka, a nekada i pojava krvi u urinu.

Ukoliko nije praćen temperaturom radi se o nekomplikovanom cistitisu a epizoda febrilnosti ukazuje na ushodni prodor bakterija iz bešike u više partije urinarnog trakta i razvoj pijelonefritisa ili upalu bubrega.

Pored karakteristične simptomatologije u sediment urina imamo prisustvo bakterija, povećani broj leukocita (10 i više), nalaz proteina i eritrocita.

Sve ovo navedeno je dovolno za postavljanje dijagnoze akutnog cistitisa.

Lečenje nekomplikovanog cistitisa se sprovodi na osvovu rezultata urinokulture u trajanju od 1 do 3 dana u zavisnosti od antibiotika koji se koriste.

Ovo je klasična klinička slika i terapija akutnog cistitisa, a neretko postoje i određena odstupanja kao što su:

a. Bakteriurija – prisustvo bakterija u urinu na ponavljanim urinokulturama bez povećanja broja leukocita i bez simptoma cistitisa.

Ovakav nalaz nije upala bešike i veoma retko se komplikuje upalom bubrega, te predstavlja više veliko mentalno opterećenja za pacijentkinju no stvarni problem.

Terapiju je bolje sprovoditi nekim profilaktičkim sredstvima i konzumacijom tečnosti no upornim uzimanjem antibiotika, čak sam lično mišljenja da je bolje ne činiti ništa no uzimati antibiotike kao bombone.

Vremenom će bakterije ili nestati ili će postati dobar “komšija”.

b. Učestale reinfekcije – sa pojavom klasične slike akutnog cistitisa, više od 4 do 5 puta godišnje, predstavljaju ozbiljniji problem koji zahteva razne pretrage urinarnog trakta i isključivanje određenih faktora rizika:

Anatomskih abnormalnosti urinarnog trakta- cistocela; prolaps materice; divertikulum uretre; stenoza uretre

Neurološka oboljenja koja kompromituju pražnjenje bešike

Ginekološke infekcije i oboljenja

Opstipacije

Terapija ovakvih pacijentkinja se sprovodi kroz eliminaciju uzroka ukoliko se utvrdi, lečenje i dugoročnu profilaksu infekcije.

c. Predispozicija za infekciju – najnovija istraživanja su utvrdila da su određene pacijentkinje bez gore navedenih faktora rizika predisponirane za učestale reinfekcije (obzirom da preko 50% žena ima neku vrstu urinarne infekcije u svom životu).

Ta predispozicija se ogleda u deficitu određenih “odbrambenih” faktora iz zida mokraćne bešike.

BioImunitet biljne kapi za imunitet i za jačanje imuniteta bešike kod hroničnih upala

2. Uretritisi – predstavljaju akutnu ili hroničnu infekciju uretre, koju izazivaju patogeni iz spoljašnje sredine, najčešće putem seksulanog odnosa ili iz bešike kod cistitisa.

a. Gonokokni uretritis – je u poslednje vreme u porastu, a indikativno je to da izazivači ovog oboljenja gram negativne diplokoke Neisseriae gonoreje, postaju sve više otporni na antibiotike kojima su uspešno tretirane.

Simptomi se javljaju 2 do 7 dana nakon seksualnog nezaštićenog odnosa praćeni: crvenilom spoljašnjeg otvora; žućkasto-zelenkastim sekretom; pečenjem pri mokrenju.

Dijagnoza se postavlja mikroskopskim pregledom sekreta I nalaženjem diplokoka unutar ćelija uretre.

Moguće je postavljanje dijagnoza serološkim metodama I DNK fluorescencijom, ali samo kod komplikacija- artritis I perihepatitis.

b. Negonokokni uretritis

Hlamidijalni (serotipovi D i K) – čini 50% ove grupe uretritisa i uko 20% slučajeva je udružena infekcija sa infekcija gonokoknim uretritisom. Kod 50% zaraženih partnera se izoluju, kod ostalih 50% ostaju nedijagnostikovane. Infekcije su uglavnom asimptomatske. Verovatnoća prenosa infekcije među partnerima je oko 35% nakon samo jednog odnosa sa muškarca na ženu i obratno. Vreme inkubacije iznosi od 1-5 nedelja.

Simptomi su: pečenje u kanalu, gnojni secret veoma retko; češće sa bistrim i beličastim sekretom kod simptomatskih slučajeva, koji su kako smo već mnapomenuli ređi od asimptomatskih slučajno otkrivenih.

Dijagnoza se postavlja nakon uzimanja uretralnog brisa u mikrobiološkoj laboratoriji specifičnim metodama.

Terapija se sprovodi antibioticima u trajanju 10-14 dana.

Uretritisi izazvani ureaplazmom i mikoplazmom – još uvek se razmatra učestalost ovim infekcijama; sa simtomima sličnim infekcijom hlamidijom.

c. Ostali uretritisi – neki drugi mikroorganizmi mogu biti odgovorni za uretritise, međukojima izdvajamo: E.coli; Proteus; srepto i stafilokoke; Trichomonas i Candidu alicans.

Simptomatologija: svetli oskudni secret u jutarnjim časovima, crvenilo metausa, sa ili bez problema kod mokrenja.

Prevencija se sastoji u izbegavanju rizičnih seksulanih odnosa; korišćenje sredstava zaštite; antiobitska terapija kako zaraženog partnera tako i drugog; dokazano je da uretritisi olakšavaju infekciju HIV-om.

BioProstata biljne kapi za prostatu, prostatitis, edem uvećanje i rak prostate

.

B. Infekcije gornjeg urinarnog trakta

Akutni pijelonefrititisi – upala bubrežnog parenhima – tkiva izazvana bakterijama.

Uzročnici su Gram negativne saprofitne bakterije iz digestivnog trakta: E.coli; Proteus; Klebsiella; Enterobakter i Pseudomonas; a veoma retko Gram pozitivne bakterije (Streptokokus fekalis i Stafilokok).

 Infekcija dospeva do bubrežnog parenhima iz donjih partija urinarnog trakta.

Uzroci koji mogu olakšati i dovesti do infekcija gornjeg urinarnog trakta su: refluks urina iz bešike u bubreg; opstrukcija vrata bešike ili uretre; kalkuloza; tumori; smanjena peristaltika u trudnoći.

Upale bez ovih navedenih faktora su češće kod žena, dok kod muškaraca gotovo uvek imamo neki od gore navedenih faktora.

Simtomatologija: povišena temperature 39-40℃ praćeni drhtavicom,opštom slabošću, ponekad mukom i povraćanjem.

Prisutna je i bol u levoj ili desnoj slabini, koji se pojačava laganom palpacijom i blagim udarcima te regije.

Mogu biti i prisutni simptomi donjeg urinarnog trakta, zatim mikro i makrohematurija.

Dijagnoza se postavlja na osnovu simptoma; kliničke slike; laboratorijskih analiza krvi (KKS i CRP); urina I urinokulture; ultrazvučni pregled se radi da bi se isključila eventalna opstrukcija ili anatomska anomalija urinarnog trakta.

Lečenje se sprovodi parenteralnom primenom antibiotika.

Komplikacije akutnog pijelonefritisa mogu biti veoma dramatične kod dijabetičara te zahtevaju neku vrstu hirurškog lečenja; kod mlađih i zdravih lečenje se završava bez većih posledica.

Dr Sc med Nebojša Jeremić, urolog specijalista KBC Zvezdara

Kontakt: www.urologijavuk.com