Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Kultura

Dušan Dikić: Oficiruša

OFICIRUŠA

Jednostavno se odvikla… Ta gužva, ta prkosna proslava njegovog prevremenog penzionisanja, i taj nestrpljivo-upitni pogled unučića… Oficir, to zvuči kao! Oficiruša, to zvuči kao?

 

– E, nećeš se udati za tog kuferaša ! U našoj familiji se još nijedna oficiruša izrodila nije!

oficiruša

U njegovim očima daleka, preteća brda i zeleni tepih borovih šuma. Samo za nju, Bačkulju.

Obećao je majska svitanja iznad snežnih planinskih vrhova, dodajući i miris malenih šumskih jagoda… Kako je mogla odbiti…!?

„Misiju“ oficiruše započela je u zabitoj bosanskoj kasabi, gde je sunce izlazilo u deset, a zalazilo u petnaest časova, iza zidova tamne kotline. Bilo je to ’68., kad su sovjeti upali u Prag, a on u rov na granici.

Medeni mesec je provela sa nanom Hatidžom, koja je strpljivo kazivala da se to hodža ne dere, nego čita namaz.

Ili tako što…

Dok bi se, onako bački, gegala vukući cekere iz “Granapa“, pratili su je napadni i bezobrazni pogledi dokonih kasablija.

– Pa… oficiruša si… – lakonski je objasnila njenu poziciju nana Hatidža, savijajući krompirušu…

Pognula je glavu i usitnila korak…

Sina Ratka je rodila dok je on bio na vojnoj vežbi „Proleter-70”.

Jedva je stigla do porodilišta starim Landroverom, koji je samo njemu znanim bogazama, putar Gerasim Kokot, znao odvesti u Travnik.

Dok je pakovala stvari za porod ćerke Smiljane, on je nervozno pakovao stvari za vojnu vežbu „Reka-73”. Došao je sa terena po provijant za vojsku, a ostao uz njih dve i buket hrizantema.

Samovoljno udaljavanje iz jedinice. Član 161. stav 2. Dobio je tri meseca zatvora, uslovno na godinu, i počasno mesto u njenom srcu. Bezuslovno…

I kao usput, tek za pouku ostalim oficirima, prekomandu na KiM… Albanska granica. Prokletije. Ćafa Morina. Šverc. Iredenta. Balije i komite… Šote, mori… Lepa sećanja?

Prizrenska čaršija i odlazak krišom u Pećku patrijaršiju. Tiha i oprezna molitva u graji đačkih ekskurzija… Zajedno su spremali majorski ispit.

Pet godina je padao na taktičkom zadatku! Nije predviđen za vertikalno uzdizanje, bila je stručna ocena ostalih oficiruša…

A, majorski im je bio nada da će otići sa KiM… ili bar sa granice…

I otišli su! Slovenija. Maribor. Nova tamna brda, novi jezik i isti potcenjivački doček. Južnjaki… porka mizerija…

Dalje ide ovako.

Kao što to uvek biva na kraju se vraćaš na početak. Kad su blokirali kasarne u Sloveniji, na brzinu je spakovala decu i kofere i preko Mađarske stigla u Novi Sad. On je sa jedinicom otišao u Bosnu. S ponosom, rođenim u očaju, nije htela kod roditelja, već se smestila u kasarnu. On je u tu istu kasarnu stigao preko vojne bolnice.

Ranjen…

Još dalje ide ovako.

U mizeriji „nužnog smeštaja“ godine su neumitno nizale svoju nisku. Deca su odrastala i odlazila, a njih dvoje se sve više svijali jedno uz drugo…

Još dalje.

Oglašen je kao višak kadra i prevremeno penzionisan. Iz istog, dugo negovanog prkosa, organizovali su veliki svečani ispraćaj! I sad, sva ta gužva u kojoj se slabo snalazila.

Jednostavno se odvikla.

– Bakoooo… upitno – nestrpljivi pogled unučića se pretvorio u isti takav glas… a, bakooo, deda je bio oficir i heroj, a, šta si ti bila……?!

– Ja… – bila je zatečena… – ja… ja sam bila… bila sam OFICIRUŠA!

1 komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280