Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

SALAŠ

Salaš je Hrabar. Kad zaošija crno nebo sa zapada, onamo od Paroškoga atara, i munjama ispuni srce zebnjom, on, smireno, zatvori pendžere i navuče šalukatre.

 

Pišem sagu o svom rodnom kraju.

Prosto lebdim iznad sela u hroničarskom zanosu.

Duša mi je čas oštro oko sokolovo, čas premudra sova bulјina, čas golub mirotvorac, u opserviranju mojih selјana.

salaš

Međutim, čim stavim pero na list hartije, kao u nekoj magiji, nestane sve, a pojavi se slika punog meseca okačenog o grane duda, u avliji kuće moga dede.

I ja odlutam!

Na salaš…..

A, salaš…

Salaš je Čarobnjak.

Jošte kako!

A, pravi se običan.

Poleže živinu na legalo.

Pomuze krave.

Ubije zeca što se pridveče prikrade u bostan.

Laje na lisca.

Umije musavu dečurliju i ispraši tur joguncu što neće u krevet.

Isprati komšu Zdravka Cvrcu rakijom.

Zevne dva-triput, počeše se po turu, pa kaže:

Vreme je da i mi poležemo.

I dok sve živo sneva, hrče, bunca, il mlјacka usnu, on ne miruje.

Dozove vetar ponoćnjak, pa šnjime nešto zaverenički šuruje u krošnjama bagrenara.

I mesec se tu umeša.

Pa namame zlatne paunice, pa igraju po mladu žitu i bacaju jedna drugoj od zlata jabuku.

A, on, raskalašnik, nudi im prve frušteve.

I pulјina Gitara začaraju, pa nelaje!

I sve tako, dok ne kukurikne sverglan Tarzan, štos čuje čak do Grnjina salaša.

Ne verujete?

Ja, doduše, nisam vidijo, al’, pričala baba Veselinka, a u njene se priče nije sumlјalo.

Deda Rada odmaivo rukom:

Ta, to se samo fazani gnjizde noću uvr’ bagremara.

Al, ja sam verov’o !

Ko što se veruje i nesumlјa u sve što je čudesno i sanovito!

Salaš je Hrabar.

Kad zaošija crno nebo sa zapada, onamo od Paroškoga atara, i munjama ispuni srce zebnjom, on, smireno, zatvori pendžere i navuče šalukatre.

Skloni muškatlove ugonak.

Zatvori živinu.

Prebaci ponjavu prikoslame.

Pokupi veš sa štrika.

Naloži šporet i umuti palačinke.

Potrpa decu u krilo i tepa licima umazanim pekmezom od šlјiva.

Ni briga ga što olujina podiže crepove, i što svira ko poludeli gajdaš.

Kad se vrag, ispraćen bajalicama baba Zorke, odvalјa nizatar prema Kulpinu, on, podigne srušenu ogradu.

Popravi leje s cvećem.

Pokupi otrešene šlјive i kruške karamanke.

Ondak kaže:

Ajte, čelјadi moja, da se krave oteradu do kanala navodu.

Baš je Hrabar.

Taj salaš.

Salaš je Ratnik.

Sa tri srca i devet života.

U poznu jesen, kad kiša raskvasi lenije, pa kola upadaju do glavčina ublato, on razveze kako je ratovo.

A, ratovo bogami dosta!

Bijo u Galiciji.

Drkćo u rovu od magle galicijske i votke baćuškine.

A, ni pošteni čorapa nije imo.

Ni metkova!

Imo ruma, posle kog je uvek gubijo nekog komšiju u jurišu.

Da.

Bijo i u munkašima.

Kuvar.

Kaže, Franja dobro ranijo vojsku.

A, madžarice ga rado gledile.

Pa isposluje da je bolestan, pa da se dodeli ko biroš, mesto kakvog Pištike, što pogino.

A, on, pored madžarice, piše pisma baba Zorki.

Jedno.

Drugo.

Pa pobegne!

Pa se krije po kukuruzi k’o zeleni kadar.

Ej, Bože, Bože, vidiš ti to ?!

Stigo i u partizane.

Da.

Pravijo im baze.

I u baze sakrivo ranjenike.

Štampo i letke u štampariji pod zemlјom.

Štriko i džempere i šaleve.

Posle rata trebo da dokaže sa dva svedoka.

Sad, ovi štos bili u bazi, il izgiboše, il se dočepali Komiteta u Novome Sadu.

Nesećadu se nešto za njega, a sećadu se za druge.

A, sve zato štoj slavijo Slavu, pravijo kolјivo i mesijo kolač slavski.

A, petokraku nije meć’o.

Srpska posla!

Štaj dobivo od oti ratova?

Ništ!

Uvek nešto gubijo, a drugi dobivali.

Štaćeš?!

Salaš je Vidik.

Kad si mali vidiš samo do Grnjina salaša.

Dalјe i nesmeš da glediš, a kamol da ideš.

Strah.

Prpa bato!

Čega?

Ima mišova u njivi.

Ima i drčni hrčkova što zubima možedu opanak da progrizu.

A, orao može jagnje da digne, a kamol’ dete!

A…

Naposletku se okuražiš pa odeš do Grnjina salaša.

A, vidik pukne dalјe, čak do majura u Kulpinu.

U Kulpinu kanal.

U kanalu ribe kolko oćeš, Bogo moj!

Pričo Ivan Garagan, što golim rukama vata šarane od pet kila, da se po tri ’vatadu na jednu udicu.

Zamisli ti to samo?!

Da, al u kanalu ima bizamski pacov, pa opasna vidra…!

Jebeš ga!

Posle odeš kradom na kanal s pajtašima.

Kad tamo druge vidre.

Cure.

Pa, one tebe pecadu.

A, ti, som.

Buć, buć i ti se uvatijo!

Al, vidik pukne do Novoga Sada.

Pa, ajd u Novi Sad.

Da izučiš za indžilira.

Mož i doktor, jer baba Jana imala kurije oči.

Mani indžilira.

A, ti, op’, postaneš oficir!

Kuferaš.

Pa, zaredaš širom naše zemlјe ponosne.

Vidici na sve strane…..

Onda osetiš da nije to-to!

Fali ti onaj salaški vidik.

Sunce u glavi suncukreta.

Zlatni fazan, preplašen, iz žita…

A, kufer,

Sve teži i teži…!!

A, u kuferu………

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: