Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

ZLO BIVA KAD CRNU SLIKU…

Tako i leto prođe. I jesenji radovi. Ondak Smilјka iziđe prid babu i mater. ‘Oće kod tetke Milanke u Novi Sad. Na šnajderaj. Ionako na salašu nema veliki’ poslova priko zime. Pa, dobro, nekide…

 

Na salašu stalno duvadu vetrovi.

K’o da je ova naša bačka ravnica seoski vašar, pa se tu skuplјaju belosvecki vetrovi, ko džambasi, na priliku.

Na salašu duva i kad ne duva.

Ono, mi navikli, pa se čini!

zlo biva

Jednog dana, neki zao vetar, dotera odnekud pokoru na salaš.

Sećam se k’o sad.

Kinstler.

Maler.

Dugačka, crna ‘alјina.

Francusko bere, pa nadesno.

Zalizana kosa, ko da j’ drž’o glavu u kačici s mašću.

Brčići tanki, po berberski.

Doš’o da prodaje svoje mazarije.

Čak iz Novoga Sada, ne’š verovati?

Baba bi ga taki oter’o, ko svakog vandrokaša, al’ žene vičedu nemoj.

Moja mater i sestra Smilјka.

Ej, Smilјka, Smilјka!

Bila deset godina starija od mene.

Devojka.

Devojana.

Lepotica na glasu.

Nije što je moja, al’ take nije bilo u tri sela, sa svi njini salaši.

A, vredna, sunce ti!

Taman pomisliš da bi štogod od viršafta trebalo uraditi, a ona već uradila.

Babi puna usta kad izgovori njeno ime.

Ej, Smilјka, Smilјka !

Al’, često bilo setno i zamišlјeno oko njeno garavo.

Iziđe tako nabreg, ispred salaša, pa gledi nekud u dalјinu.

A, ništ’ joj na salašu falilo nije.

Ni saten, ni brokat, ni pliš, ni belilo.

Ajak!

Al’ opet, vrag će ga znati!

Zamršene su lenije Gospodnje, štono paori kažedu.

Elem, baba izvadi šlajpis, pa izbroji novce za jednu sliku.

Neka Vera, ta nije Vera, neg Venera, vrag joj babu, što izlazi iz bare.

Ta, opet ja.

Nije bare, neg’ more.

Gola!

K’o od matere.

Samo kosom prekrivena.

K’o Eva, što pričadu da j’ u raju bila.

Al’ to niko nije vidijo.

Osim dobrog Boga, dok je Adam još spav’o.

A, ovo čudo!

Rađanje boginje.

Ta, ajte molim vas.

Vandrokaška posla!

Onaj kinstler broji novce, pa će tekem, gospojice vi imate tako lepo lice, da bi ga trebalo na platnu ovekovečiti.

Evo moja vizitkarta, ako se odlučite.

Zafalјujem.

E, tu sam ga oma uvatijo!

Gospojica?

A, Narodna Vlast propisala da su sve drugarice.

Gospojica!

Mater mu vandrokašku!

Pokupi on pintl, pa ode lenijom, a Gitar da se odere od lajanja.

Ni njemu se nije dop’o.

A, slika nazid u Smilјkinu sobu.

Poslova na salašu dosta.

Zaboravili mi brzo kinstlera.

Al’, Smilјka nije.

Često sedne, gledi sliku, pa se misli.

Ej, Smilјka, Smilјka!

Tako i leto prođe.

I jesenji radovi.

Ondak Smilјka iziđe prid babu i mater.

‘Oće kod tetke Milanke u Novi Sad.

Na šnajderaj.

Ionako na salašu nema veliki’ poslova priko zime.

Pa, dobro, nekide.

Svaki zanat zlata vredi.

A, kupiće baba i šivaću mašinu.

Singericu.

Dašta!

Spakova se Smilјka, pa, ode.

Dugi nam dani došli brez nje.

Nekako prid proleće, eto ti komše Zdravka.

Što taj veseo i zafrkant bijo.

Al’, sad nekako smrknut doš’o.

Kaže, ‘oće s babom da divani.

Ajd’ ukuću, a ti Maro, donesider dudovače.

U neko doba baba dozove mater.

Da i ona čuje.

Ja se igro s Gitarom pod kruškom, kad izlete mater, sva umacurana od plača.

Pridveče se baba spakov’o, pa ajd’ vozom za Novi Sad.

Vratijo se sutra bled i neispavan.

Kako Smilјka, pitam?

Nema više Smilјke!

Kako babo nema, opet ja?

Nema i punktum!

Dalјe nisam smeo pitati.

Ne znaš ti babu, kad on kaže punktum!

Celu noć nisam zasp’o.

Šta j’ ovo, Bokte?

Prošlo tako par dana, kad eto opet komšije Zdravka.

Č’a Zdravko, pitam, šta je to s mojom Smilјkom?

Nesreća, sine!

A, šta je?

Sramota, sine.

Slik’o je onaj maler.

Al’, ne ko sav svet, već golu.

Bruka načisto!

Pridveče, istoga dana, eto ti i Smilјke.

Pomilova me ladnom rukom i polјubi ladnim usnama.

Bleda.

Ispijena.

Ostalo samo ono oko garavo, pa došlo još garavije.

Veli, došla sam babo, da mi ti i mater oprostite.

Prespavaj, baba će, isto bled, pa zorom, kud te oči vode i noge nose!

Nemoj Milane, vrisnu mater!

K’o svaka mater, kad joj čedo teradu…

Pade noć.

Niko ne spava.

Samo Gitar laje.

Sav se raspomamijo.

Pridjutro se ućut’o.

Ja zasp’o iscrplјen.

Probudio me materin vrisak:

Smilјka, čedo moje!

Ja đipi’ iz kreveta, pa trč u prednju avliju.

Imam šta i viditi.

Visi Smilјka na oraju!

Bela spavaćica, pa k’o da j’ beli anđeo sletijo na crne grane orajove.

Crna slika na belom nebu jutarnjem.

Ej, Smilјka, Smilјka!

Smilјe moje.

A…

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: