Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Kultura

Radovan Živković: Kompjuter

KOMPJUTER

Jedna starija priča o uvođenju kompjutera u posao. Kako je nekad kompjuter zamišljan kao kolega, a danas je to naša stvarnost! Dođeš ujutru na posao, a on već melje nekakve podatke, ni “dobro jutro” da ti kaže…

 

— Najzad imamo svoj računar, svoj računski centar — reče Steva kao za sebe dižući glavu sa nekakvih akata.

— Imamo, pa šta! — oglasi se na to Žika sa susednog stola čeprkajući po gomili hartije.

kompjuter

— Kako “šta”?! Znaš li ti šta znači kompjuter za jednu fabriku? Poslovnost na svetskom nivou.

Žika šmrknu u nos, počeša se iza uveta, pa odseče:

— Može biti, ali…

— Šta opet “ali”? Treba da se raduješ, to jest ako uopšte umeš da se raduješ. I šta tu kao nije u redu?

— Prva mana mu je što je tačan. Mnogo, bre, tačan.

— Šta je tu loše ako je tačan?

— Pa ne kažem da je loše, nego nekako odudara. Mora da su ga izmislili stranci. Japanci. Eto, ne ume da se zbuni, ne uzima u obzir nikakve olakšavajuće okolnosti, ne haje za objektivne i subjektivne slabosti. Mašina kao mašina. Ne samo da nema meko srce, nego nema nikakvo srce.

— A ti bi hteo da ima i srce.

— Nego šta. Zamisli da si s njim sam u kancelariji. Mislim, da ti je kolega. Dođeš ujutru na posao, a on već melje nekakve podatke, ni “dobro jutro” da ti kaže. Ti se protegneš, zevneš, pa naručiš kafu da razbiješ mamurluk. Srčeš natenane, a on samo zuji. Ćaskao bi malo o fudbalu, o sportskoj prognozi, a on jednako nešto zbraja i oduzima, pa te od tolike njegove revnosti počne da grize savest. A onda naiđe šef, pa kad vidi kako hvataš zjala, a on te opomene: Dokle, o, Stevo! Već tri meseca mrcvariš one naloge. Što se, bre, ne ugledaš na ovaj kompjuter!

— Da si ti sa kompjuterom u kancelariji, on bi progoreo od tvoga nagvaždanja — upade Steva Žiki u reč, ali ovaj kao da to preču.

— I kažem: s tim računarima, uopšte, treba oprezno. Ako se razmnože i razbaškare po radnim organizacijama, onda rizikujemo da nam dva i dva uvek budu četiri. A, vidiš, čovek, onako, prema potrebi, može nekako da udesi da dva i dva budu pet…

Steva zausti da pita prijatelja šta mu ovo poslednje ima da znači, ali kako je bilo već vreme za doručak i kako svi behu poustajali, on samo odmahnu rukom odustajući tako od jalova razgovora. A kompjuter je zujao jednako kao da ga se ništa ne tiče.

Ostavite komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280