Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Zdravlje

Depresija kod dece: 6 sigurnih simptoma upozorenja za roditelje

ALARM DEČJE POTIŠTENOSTI

Nije retka pojava da u jednom određenom periodu nastane depresija kod dece, ali se veoma često dešava da se ona teže dijagnostikuje. Ipak, postoje određeni sigurni znaci koji jasno isplivaju na površinu, a koji govore o tome šta se dešava unutar dečijih misli i osećanja.

 

Za roditelje je jako važno da im otkrivanje nekih od znakova depresije već na početku može pomoći da shvate probleme koji polako tinjaju u detetu.

depresija kod dece

Narednih šest simptoma depresije koja se javlja u detinjstvu smatraju se pravim alarmom upozorenja svim roditeljima.

Nedostatak koncentacije u školi

Osećanja depresije ponekad čine da se dete teško koncentriše. Ako primetite da vašem detetu odjednom ne ide dobro u školi i ne obraća pažnju na časovima, to bi već mogao biti znak da je u depresiji. Dobra stvar bi bila da zajedno posetite stručnjaka – psihologa ili savetnika, kako bi pronašli rešenje za izlaz iz ove situacije. Deca obično ne žele direktno da kažu roditeljima da nešto nije u redu. Međutim, ako ispred sebe imaju odraslu osobu (stručnjaka) koja im se postavi prijateljski i želi da čuje šta to imaju da podele sa njim, onda će im taj razgovor sigurno pomoći. Osim toga, iako već postoji podrška roditelja, nikada nije na odmet još jedan vid podrške neke druge osobe od poverenja.

Promene u apetitu

Ako primetite da dete jede manje ili više nego obično, to bi već mogao biti važan znak depresije. Konzumiranje hrane na ovaj način je okidač ili gojaznosti, kada dete jede previše, ili anoreksije, kada dete nema apetit. Važno je pratiti ponašanje deteta u nekoliko nedelja i videti šta se to dogodilo što je izazvalo ovaj skori poremećaj u ishrani. Porazgovarajte sa detetom o tome šta ga tera da jede više ili manje u odnosu na nekada, čime biste vratili njegovu dnevnu rutinu oko jela u uobičajeno stanje.

Nedostatak sna

U proseku, detetu je potrebno osam sati sna kako bi u budnom stanju ispoljio sav svoj maksimalni potencijal. Možda su porodični problemi jedan od razloga zašto dete ne spava dovoljno, pa na spavanje ide kasnije nego inače ili se noću prečesto budi. Moglo bi biti da ga muče neke teške misli, zbog kojih teže uspeva da zaspi. Isto tako, noćne more zbog posttraumatskog stresnog poremećaja mogu biti još jedan razlog zbog kog postoji nedostatak sna. Kada primetite ovakvo ponašanje kod deteta tokom noći, porazgovarajte sa njim o razlozima i kroz konkretna pitanja pružite mu olakšanje. Ovo stvara i uliva više poverenja deteta u vas, a i daje mu samopouzdanje da lakše prolazi kroz kasnije probleme u životu.

Konstantno osećanje tuge i beznađa

Nikada ne znate kroz šta sve tačno vaše dete prolazi, pa je zato potrebno uvek pratiti ponašanje svog deteta. Zapitajte se da li u porodici ili familiji postoje loši odnosi, svađe ili nerazumevanja, prema kojima je dete posebno osetljivo, pa se sada ponaša više usamljeno i tužno nego ranije. Najbolje je detetu dati prostora, ali da zna da smo mi uvek tu da mu pomognemo. Deca ne moraju da prolaze kroz to iskustvo sami, pa naša podrška im može pomoći da se izbore sa tugom i osećajem beznađa. Potrebno je pokazati podršku i biti tu za dete kako bi prebrodilo loša osećanja.

Povećan bes usled traume

Možda se određeni traumatski događaj desio, poput tragedije ili neke nesreće koja je ostavila dubok utisak kod deteta. Ove stvari se mogu desiti s vremena na vreme, a deca treba da znaju da se nesreće prosto u životu dešavaju. Ako primetite konstantnu ljutnju kod deteta, pokušajte da pronađete pozitivan način da mu pomognete da se opusti i izbaci taj bes iz sebe. Upoznajte ga sa određenim borilačkim veštinama i sportovima kako bi taj nagomilani osećaj besa sprovelo u pozitivan i produktivan čin.

Misli o samoubistvu i smrti

U određenim dramatičnim slučajevima, pomišljanja na smrt i oduzimanje sopstvenog života može se desiti deci u vreme puberteta. Deca se kroz školovanje sreću sa pritiscima raznih strana i sigurno je da se u njima stvaraju i ona osećanja o kojima nerado pričaju. Osećaji sramote ili manje vrednosti karakteristični su u doba adolescencije. Možda je vaše dete izloženo stalnom uznemiravanju ili zadirkivanju u školi, možda ima probleme u učenju ili u održavanju prijateljskih odnosa sa drugovima i slično. Ako mu se u tom trenutku dešava razvod roditelja, to opet može da utiče na veoma osetljivu detetovu dušu u tom periodu. Opet je razgovor sa svojim detetom jedan od najboljih načina prevazilaženja ovog problema i crnih misli koje su ga obuzele.

1 komentar

Ostavite komentar