Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

OD PRIČE JE LEPŠA BAJKA…

Šešir na polak dvanajst. Pa ondak ono najvažnije! Zadeneš palčeve za prsluk. Ispod pazuva. Pa, polako… Sve biraš di ćeš stati. Ko golub. Nije ni važno di si kreno!

od priče

Od priče je lepša bajka, al’ šta je bajka naspram prsluka?

U stvari, izeš prsluk!

Kakav prsluk?

Kakav prsluk?

Grom te…!!

Onakav…

Odnazad grao.

Al, ne na golubije.

Više na kumriju.

Napred šarena svila.

Pucad pozlaćena.

Džepić za srebreni sat s poklopcem.

Lanac obavezno.

Da sat ne ispadne.

A, dugačak taman do srednjeg puceta.

Mož i zlatna igla na kravatu.

Nije obavezna.

Strukiran obavezno?

Rekla od rebrastog somota.

Krupnog.

Al, da je raskopčana.

Čerez prsluka.

Važno je da se prsluk vidi?!

Šešir na polak dvanajst.

Pa ondak ono najvažnije!

Zadeneš palčeve za prsluk.

Ispod pazuva.

Pa, polako…

Sve biraš di ćeš stati.

Ko golub.

Nije ni važno di si kreno!

A udavače samo uzdišedu.

Od njiova uzdaha karamanke otpadadu, bokte.

E j…?!

E, takav prsluk je moj baba nosijo.

I meni obećo kad se zamomčim.

A, njemu ostavijo deda Dušan.

A, njemu pramdeda Pantelija.

A, njemu čukundena Averkije.

A, njemu askurđel Ilarijon.

E, taj.

Prodo svinje u Sent Andreji.

Pa u otel.

Sve s opaklijom i opancima.

Pa naručijo pivo.

Vide dokona gospoda peštanska buđelar pun forinti.

Dal bi gospodin da se zabavi malo, uz pivo?

Ajnc.

Takoje na salaš stigo prsluk i srebreni sat.

Biloje priče da je to mom pretku dao vladika Sentandrejski, kao prvom domaćinu i mužu serbskome.

Ajde.

Kome je šta crkva dala?

Al, to smo u Silbašu divanili.

Koje imo kaka pitanja, oma smo bricu vadili?

Pa svet presto da pita.

Ta, svi znadu, da su Silbašani lepo vospitani.

Tako…

Prolazile godine…

A, sećam se dobro nečega.

Nedelјa.

Baba se sprema najutrenje.

Ja mu glancam papuče, a sve gledim na prsluk.

A,one boje, na prsluku, sijaju se ko ikonostas, Bož’ oprosti?

Kad sam svršijo malu maturu, baba očo u beli svet.

Iznenada.

Brez reči.

Ni pismo nije ostavijo, ko oni  kad se vešadu.

Ništ.

Ko da ga je vetar salaški oduvo.

Svašta se otom divanilo.

Mater je samo drekala.

Drekala, drekala, neko vreme, pa se preudala.

Za Đoku brez ruke.

Kud baš za njega.

Nјega sam najviše mrzijo.

Ćata uopštini.

Ćata u kralјevskoj, madžarskoj i Novoj Narodnoj Vlasti.

A, maksimaš.

Šestoro dece.

Petoro njegovi….

Svakome se znalo di će i kud će.

Jedno trgovac, jedno šnajder, a bogami jedno i u Partiju!

Ja s birošima i na kurs za traktoristu u Zem Zadrugi…

Godine prolazile.

Po njiovom redu.

Ja se zamomčijo.

Po redu.

Kad sam napunijo osamnajst, na Preobraženje, stuštila se olujina.

Tuče led u crepove.

Ja ležo i mislijo kako će led potući kukuruz i repu, kad se pendžer na sobi naglo otvorijo.

Odleteše firange.

Skočim da zatvorim, kad imam šta viditi.

U pendžeru prsluk!

Babin.

EJ?!

Iskočim našor.

Nikog.

Babo, proderem se.!

Ništa.

Ni kerovi da zalajedu.

Vratim se usobu.

Prsluk  još  tu?!

Srce da iskoči.

Sija prsluk u pomračinii, ko kandilo na Bogojavlјenje.

Obučem ga polako.

Pasuje.

Nikad lepši nisam bijo.

Zagledam se ovako, kad munja sevne, kicoš?

Zagledam se onako, gospodin?

Šta su bajke učitelja Rade naspram prsluka!

Ujutru ja materi.

Ona uplašena.

Daj da sklonim brzo, veli.

Zašto?

Zato?

Da se razumemo, verovo sam ja mojoj materi.

Mislijo sam, oće da ga osuši i opegla…

Nekolko dana iza otog, bijo ja u Gajdobri.

U mlini.

Čeko nared, da predam žito i ječam.

Rekoh Lazi, mom najbolјem pajtašu.

Reko, alaj ćeš se u nedelјu, na roglјu, iznenaditi.

Zašto?

E, zini da ti…

U nedelјu ja se, ko moji stari, vratijo sjutrenja.

A, išo sam ucrkvu redovno .

Nije da sam mrzijo na Komuniste, već…

Šta ga znam.

Sto postavlјen za nedelјni ručak.

Uvr stola Đoka.

Na njemu prsluk.

Moj.

Trlјam oči.

Nemož’ biti?

Jeste?!

Pogledam mater.

Ona glavu dole.

Šta je, reko, Đoko ovo?

Koje?

Prsluk?

Šta je s prslukom?

Zagleda se i pravi lud.

Skidaj ga?

Jel ti to meni , kopile jedno nezahvalno?

Kopile?

Pogledam opet mater.

Ona i dalјe glavu dole.

Tebi , bogalјu?

Marš iz kuće?!

Skočila i dva sina njegova.

Biroš bi prsluk, ko gospodin.

Da neš možda i ovaj sat?

Odzvonilo tije u ovoj kući.

Doveka?

Reko materi, jel ideš samnom?

Ona ćuti.

Pokupim prnje, pa na naš salaš.

Ono što je od njega ostalo.

A, osto samo bagrenar i naerena šupa.

Popnem se našupu.

Iz roglјa izvučem nemački bajunet.

Model 41.

Osto još odkad su partizani imali bazu na salašu.

Sačekam to veče Ćoku, kad se vraćo s kartanja.

Ubado sam ga pažlјivo.

Da ne oštetim prsluk.

Skinem mu prsluk.

Oslušnem sat.

Radi…

Sudija se malko zamislijo, pre izricanja kazne, pa odmano rukom.

Nek zadrži prsluk, ako oće.

Neću druže Sudija!

Zašto?

Ustvari, kad malo bolјe razmislim, jebeš prsluk?!

Da izvinete.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: