Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

NE IDE KRAJ ŽIVA SRCA CVET KOJI VENE

Pa i taj crveni karanfil, štos dobijo, biće da lepše stoji u Smilјkinoj bašči. Ne ide, Gosu mu njegovu, kraj živa srca, cvet koji vene!

cvet koji vene

E, pa derane, čestita ti deda tu crvenu knjižicu!
Sad, taj srp, ne znam baš, oćel izić na dobro?
Nije mi ta paorska alatka nekako za belosvecku politiku?!
Ajak!
Al, neka.
Nek vididu da i mi salašari, derane za ponos imamo.
Pa i taj crveni karanfil, štos dobijo, biće da lepše stoji u Smilјkinoj bašči.
Ne ide, Gosu mu njegovu, kraj živa srca, cvet koji vene!
Dobro, dobro, mani starca!
Laprdam ja nekad ko guzica kroz ove poderane čakšire.
A, el oćeš da ti deda kaže ko su Komunisti?
Šta ja znam, kažeš?!
O, sunce ti jebem, Bož oprosti kad moram lajati!
Ta, ko sad se sećam kad je gazda Đura Tutor poslo sina jedinca Jovu na študije u Beograd.
Bilo to četrnajste.
A, devetnajste ovaj se vratijo iz Rusije učizma., rubaški i s Lenjinovkom na kuždravoj kosi.
A, bili ga već prežalili načisto!
Očo gazdački sin, došo jebivetar.
Taj ti na roglјu izvadi neku malu ramuniku, pa, udri kazačok, a svi se smejedu i namiguju.
Al, kad udari u divan sve se utiša i u uvo pretvori.
I Laza Gajdaš, gajde o dud, pa i on priđe.
A, najviše njegovu priču voleli džandari.
To, da si vidijo.
Zvali ga, svaki dan uopštinu na divan.
Tako se oduševe Bogo moj, da ga sve poleđi tapšedu.
Al, zaborave da ostave goveđu žilu.
Pukoše tako neka rebra.
Počo plјuvati krv.
Zamiriso na pogaču.
Došo pop Pera da očita.
Fala druže, netreba.
I ti si samo inštrumenat u rukama vladajuće ideologije.
Živela Revolucija!
Jekno, pa očo Bogu!
Otac Đura pajvan, pa uštalu ogredu!
A, pop Pera se propijo!
Svašta se otom divanilo.
Bolјševik.
Komunista.
Ušo đavo u selo.
Sunce ti!

A, bilo to dvajesprve……
A, drugi Komunista bijo učitelјica Divna!
Divno joj ime.
Divna duša.
Nije bila od naši.
Došla iz bela sveta, al smo je oma zavoleli.
Učila ta i staro i mlado.
Ev, ove moje šapajde je svojim ručicama držala, dok me slova učila.
A, slova teška ko čerpić, bokte!
Miriše na đurđevak, a ja orem kredom po tabli!
Ej!!
Kako, mani to deda?!
Šta divaniš?
Ta, šta sam je samo noći sanjo!
Elem, okuplјala ona i žene.
Micu opančarevu, Soku bricinu, Julu šnajderku i još neke.
Kad jednog dana, doboš dobuje po selu.
Na osnovu Zakona o zaštiti države i ukaza Nј .V. Kralјa , i sve tako, premešta se po potrebi službe u selo to, srez taj itaj!
Formirala ćeliju?!
Iako ništ nismo razabrali, nismo im verovali.
Ajak!
Ono za Jovu Đurinog, ajd- ajd, al zanju?
Idi!
Ta nije bila u stanju mrava zgaziti.
Mater vlasti!
Ja je volo?
Nemoj bit brezobrazan!
Ako te sad ovom kukom švajznem, znaš!
Jest da je tražila, da je ja odvezem navoz u Gajdobru, al nije istina da sam čerez nje plako, već čerez otog, što mi je upo trun uoko od parnjače!
Da!!
Divna, Divna, čarne oči ima…
Šta ti meni, deda, deda!
Koj zaboravijo šta je počo?!
O, sunce ti jeb.. Bož oprosti opet!
Još si ti zelen uz svu tu crvenu knjižicu!
Moš šnjome…
Ajd dobro, nastaviću!
Od svi Komunista pridrat najviše smo štovali Radu Pojca.
Ustvari, bijo birtaš, al držo pevnicu ucrkvi.
Najviše ga štovale žene.
Kad pusti onu glasinu, tresu se ikone u ikonostasu, bokte!
A, na Amen, sve uzdišedu ko da i nečastivi spopo.
A, Persa ćatinica rekla Amen Rado!
Čerez otog, njegova žena Jana, nikad ucrkvu nije išla.
Elem, sedne on tako pod krušku prid bircuzom, pa, čita.
Misliš čita tropare i činodejstvija, a on čita otoj vašoj Svetlijoj Budućnosti.
Kob reko, jelda?
Nije to sve.
Piso taj i pesme.
Zamisli samo.
Birtaš.
Pojac.
Kakob reko ozbilјan čovek, pa piše pesme.
Da se prikrstiš s obe ruke.
E, čerez otog smo ga poštovali i bojali se.
Da nas neturi u te pesme
A, stalno on naručivo i slao nekud knjige.
Kad ga džandari uapsili, puklo po selu, da je ispod dasaka ubircuzu, držo Partizansku štampariju?!
Gore čardaš i piroš čizme, dole tancuju slova..
Usred sela!
Bokte!
Taki smo ti mi.
Lud svet!
Bog sveti zna kako je preživijo konclogor?
Kad se dovuko do Silbaša, sav isprebijan, Braca Cigan mu, samo na begešu, sviro, po gradini mesečina sija meka……..
A, on počo pevati i plakati.
Al, ništ od onog glasa ostalo nije!
Samo krklјanje neko .
Al, ostala mu pamet.
Pa, kad počeste primati OVE u partiju, vratijo on knjižicu.
Dolazili iz Komiteta, iz Novoga Sada, da ga ubeđuju.
Okani se Rado tog i pridomisli se!
On samo ćuti.
A, Cigani sviradu…..po gradini mesečina……
E, otom oću nešt da ti divanim.
Tim novim Komunistima..
O ovima, što izgiboše, neću ništ!
Pobro Bog u ratu najlepše crvene karanfile!!
Zato slušaj i utuvi dobro o ovima što zadenedu Crvenu Knjižicu da viri malko iz džepa na rekli, kad ulaze prikoreda uzadrugu, da im se isplati zažito.
Ev, po redu.
Joca Kulak liferovo žito nemcima.
Đura mesar jugoslovenskoj vojski prodavo crknuto konjsko meso, kad počo rat.
Mita, Majkina duša, sakrivo žito i svinje u obavezi.
Šta i mi smo?
Usta ti lajava!
Ono, jesmo, al nismo tolko, neg ko i svi drugi!
Da se preživi, a ne iz interesa!
Sam ti laj!
Oni će vam zasigurno dobroga doneti.
Znadu oni gazdovati.
Samo im podajte državu!
Da pazim šta divanim?!
Ta i ne divanim ja ništ!
Ti samo melјeš!
Ko da si na partijskom sastanku!
Nemož čovek od tebe doći doreči.
Bolјe idi namiri konje.
Zato si i uzo Partijsku Knjižicu da nemoraš ništ raditi!
Jebem ti sunce, Bož opros..
A, i ti Bože.
Nemoraš, baš uvek, uvo načulјiti, kad ja lanem!!

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: