ČITAJMO GENIJA!

Šta se još može reći o Albertu Ajnštajnu, jednom od najvećih genija. Pustićemo zato da Ajnštajnove izreke i misli govore o njemu. Osim učenja o slavnom naučniku, naučićemo nešto korisno za svaki dan.

 

Pročitajte citate Alberta Ajnštajna, teorijskog fizičara i jednog od najvećih umova i najznačajnijih ličnosti u istoriji sveta!

ajnštajnove izreke

Perfekcija misli i konfuzija ciljeva je, izgleda, naš najveći problem.

Za rešenje problema, moramo prestati razmišljati na onaj način kao kad je problem nastao.

Mašta je važnija od znanja.

Ne verujem u TEOLOŠKOG BOGA koji nagrađuje dobro a kažnjava zlo.

Najvažnija ljudska težnja je težnja za moralnošću u našem delovanju. Naša unutrašnja ravnoteža, čak i naša egzistencija zavisi od tog. Jedino moralnost u našem delovanju može dati lepotu i dostojanstvo našem životu.

Ljudska glupost i svemir su beskonačni, ali mislim da za ovo drugo nisam siguran.

Svetu ne preti opasnost od ljudi koji čine zlo nego od onih koji to dopuštaju.

Najlepše što možemo doživeti je ono što je tajanstveno. To je temeljan osećaj koji stoji u zametku svake umetnosti i nauke.

Lakše je razbiti atom nego predrasude.

Nauka bez religije je šepava, a religija bez nauke slepa.

Nepostojanost stava postaje nepostojanost karaktera.

Veliki duhovi su uvek nailazili na nasilno protivljenje osrednjih umova.

Ratovi će prestati kad ljudi odbiju da se u njima bore.

Jedan savremenik je s pravom rekao da su u ovom materijalistički obojenom dobu, ozbiljni naučnici jedini duboko religiozni ljudi.

Vegetarijanski način života mogao bi krajnje pozitivno uticati na sudbinu čovečanstva, čisto fizičkim delovanjem na temperament ljudi.

Četvrti svetski rat će se voditi motkama i toljagama.

Koliko je neki čovek vredan za svoju zajednicu, zavisi, u prvom redu, od tog koliko su njegovi osećaji, misli i dela usmereni na unapređivanje života drugih ljudi.

Ako činjenice ne odgovaraju teoriji, promenite činjenice.

Razlika između gluposti i genijalnosti je što genijalnost ima svoje granice.

Kad čovek sedi jedan sat s lepom devojkom, to vam se čini kao jedan minut. Ali nek sedi jedan minut na vrućoj peći – to je duže od jednog sata! To je relativnost.

Nacionalizam je dečija bolest. To su ospice čovečanstva.

Ako A označava uspeh, onda formula glasi A jednako X plus Y i Z, gde X označava rad, Y igru i Z – držati jezik za zubima.

Nikad do otkrića nisam došao isključivo racionalnim razmišljanjem.

Ne možemo rešiti probleme na isti način na koji smo ih stvorili.

U moralnosti nema ničeg božanskog, to je potpuno ljudska stvar.

Intelektualci rešavaju probleme, genijalci ih sprečavaju.

Veče u kojoj se svi prisutni sasvim slažu, izgubljeno je.

Šteta što nisam bolje znao matematiku.

Um je kao padobran – funkcioniše jedino ako je otvoren.

Moj politički ideal je demokratija. Poštujmo svakog čoveka kao biće i ne pravimo ni od kog idola.

Sila je oduvek privlačila ljude niskog morala i verujem da – bez izuzetka – genijalne tirane nasleđuju nitkovi.

Zdrav razum je samo pregršt predrasuda koje smo usvojili do osamnaeste.

Ništa neće toliko pomoći ljudskom zdravlju niti povećati izglede za opstanak života na Zemlji kao prelazak na vegetarijansku ishranu.

Poseban dodatak: Šta je Ajnštajn rekao jednoj devojčici o nauci i Bogu

Devojčica po imenu Filis, napisala je pismo Albertu Ajnštajnu početkom 1936… Ona je želela da od njega dobije odgovor na pitanje – Da li se naučnici mole Bogu, odnosno, da li je moguće “verovati” i u nauku i u religiju?

Posle samo pet dana, Ajnštajn joj je odgovorio. Pitanje i odgovor, objavljeni su u knjizi “Dragi profesore Ajnštajn: Pisma dece Albertu Ajnštajnu i nazad” – koju je uredila Alis Kalapris, a evo šta je slavan naučnik odgovorio Filis:

Pokušaću da odgovorim što jednostavnije na tvoje pitanje. Naučnici veruju da se svaka pojava, uključujući i one koje su vezane za ljudska bića, događa prema zakonima prirode. Iz tog razloga naučnik ne može biti naklonjen verovanju da na tok događaja može uticati molitva, odnosno, želja koja se manifestuje natprirodno.

Ipak, moramo priznati da je naše znanje o tim silama nesavršeno, pa na kraju uverenost u postojanje vrhovnog duha počiva na nekoj vrsti vere. Takvo verovanje još uvek je rasprostranjeno, čak uprkos poslednjim dostignućima u nauci.

Ali isto tako, svako ko se ozbiljno bavi naukom ostaje uveren da se neka vrsta duha manifestuje u zakonima svemira i da je ona daleko superiornija od čoveka. Na taj način bavljenje naukom vodi do religioznih pobuda posebne vrste, koje su sigurno sasvim drukčije od religioznosti nekog naivnijeg.

Iako pismo ne otkriva mnogo o Ajnštajnovim ličnim uverenjima, njegovo objašnjenje jasno pokazuje njegovo oduševljenje i predanost nauci nazivajući osećaj koji u naučniku izaziva izučavanje – “religijskim”…

Izvori: Najlepsicitati.com, Index.hr, Blic.rs

Priredio: Velibor Mihić, baštovan

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.