Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Kultura

Dušan Dikić: Džaba tambura, ma i odboga bila…

DŽABA TAMBURA, MA I ODBOGA BILA…

Samo se nešto bojim Žiko. A, nikad se bojo nisam. Džaba tambura, ma i odboga bila, ako te pesme izneveridu… Ajd, sad mož nastaviti. Onu. Imao sam lјulјašku odzlata…

 

Stan malko Žiko.
Zaden pesmu za taj zlatan zub.
Oću nešt da ti reknem.

džaba tambura

Rešili Bačvani jednom, a davno to bilo, da sakupidu i sačuvadu, na jednome mestu, sve svoje pesme.
Jer, pesme ko pesme.
Čim nastanu, omab’ usvet!
Pa i’ vetrovi raznesedu.
Pa se mloge i pogubidu!
A, kako mož živiti brez pesme?
Ta, vi Cigani, to najbolјe znadete!
Elem, reše da taj poso povere najbolјima među njima.
Nama salašarima!
Spram sveca i tropar.
Ta, mi i nismo za neke lake poslove, napriliku.
Pa, jel nije tako?
A, naši stari se oprave u lepe alјine, pa ni šest ni pet, neg pravo prid Boga.
Dašta!
Taka i taka stvar.
Bog, ko Bog.
Dobra duša.
A i salašarima se ne odbija!
Kaže ON našim starima.
Kaže ovako.
Da napravite tamburu.
Unju će da stanedu sve te vaše pesme.
Čak i one koje ćete tek spevati.
Da oprostiš Gospode, pito Sava Bećar, oćel i one brezobrazne?
Bog uzdahnu!
I ne!
Tako i bilo.
Napravidu tamburu.
Kako je Bog i reko.
I stvarno.
Sve pesme stanedu unutra.
I sve bi bilo u redu i tambura bi dugo visila na duvaru i čuvala pesme,
da neko priko noći nije napravijo onu rupu na tamburi!
Zamisli pokore?!
Počeše pesme opet begati usvet!
Oma smo posumnjali na Banaćane.
A, kob drugi?
Zavidni, čerez oni gajdi njini, pa to ti je!
Mamalјuge banacke.
Šta sad?

Tu ti Bog opet pomože nama salašarima.
Naučijo Milanka Kovača, zvanoga pociganski Lačo, da napravi žice i čivije.
Pa žice prikorupe.
Ko rešetke na apsu.
Aha!
Al, opet Banaćani!
Šta su načinili?
Mani.
Kazli pesmama.
Kazli, ako pomerate žice tako i tako, tim i tim redom, možete napolјe.
Svakoj pesmi kazli kako da pomera žice!
Zamisli tako što!
Dabogda im se gajde izbušile!
A, i pesme se obezobrazile.
Nakite kakvu udavaču.
Uoko joj se uvuku.
Pa izoka usan kakvog junoše.
A, ovaj oma za tamburu, pa udri, udri užice, a pesme…
Mani…
Tako ti je to moj Žiko bilo!
Pričo meni pramdeda Pantelija.
Zato i neznaš šta radiš, dok mi sviraš nauvo!
Jer, i moj salaš je tambura.
Bijo je pun čelјadi.
Svako čelјade pesma.
Al, na salašu pendžeri.
Ko rupa na tamburi.
A, oba gledidu nakaldrmu što vodi do Novoga Sada.
Bile su, doduše, žice prid pendžerom.
Grane jorgovanove.
Al, kad prolećem zamiriše jorgovan, a onaj pusti salaški vetar zasvira u te grane, odoše moja čelјad…
Jedno, po jedno ubeli svet.
Odoše moje pesme!
Da, da…
A, šta da ti divanim dalјe!
Ja i Smilјka omatorili.
Nismo više za nove pesme…
Kažem ja tako Smilјki otoič.
Ajmo, reko, Smilјka, prid Boga.
Ko naši stari.
On će već znati, kako pesme natrak da nam vrati.
A i salašarima se ne odbija.
Kako ti kažeš Mile, ona će.
A, oko joj sinulo natren, ko nekad…
Il je suza…?
Neznam…
Samo se nešto bojim Žiko.
A, nikad se bojo nisam.
Džabe tambura, ma i odboga bila, ako te pesme izneveridu…

Ajd, sad mož nastaviti.

Onu.

Imao sam lјulјašku odzlata…

Ostavite komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280