Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Kultura

Dušan Dikić: Ne brkaj anđele i rode, već čuvaj štafir

NE BRKAJ ANĐELE I RODE, VEĆ ČUVAJ ŠTAFIR

Eto ti! Pa, ti sad bud’ pametan?! Ja sam, da se razumemo, ko i drugi moji, verovo dedi. Pa i danaske ne priznajemo da dete liči ne dedu i babu mog. Liči dete na Mitu struju, štoj Višnji Prcinoj obećo struju dovesti na salaš.

 

Sad, ono neznam.

O, otim čudima i sačudima.

A, študiro sam dugo, bokte.

Pa, ništ.

ne brkaj anđele

’Beš ga.

Fali mi pameti valјda?!

A, stalno se događaju na ovi naši salaši.

Da se prikrstiš s obe ruke čega tu sve nema!

Evo, sećam se živo tog jutra, a bijo sam malko veći od našeg pulјina Gitara.

Deda sedi na avliji.

Bled.

Oči izbečene, a ruke mu drkću.

Sav onemoćo.

A, bijo u najbolјoj muškoj snagi, štono kažedu.

Ukućani, uzrujani, trče oko njega, dodaju rakiju i vodu.

Kaže, vidijo Anđela.

U svitanje.

Kod višnje uataru.

Na po puta izmeđ našeg i Prcinog salaša.

Načisto ga vidijo!

Beo.

Maše krilima, a pušta neke glasove, ko kad malo detence guče.

Bokte!!

Isto to jutro, baba Jana ostala brez prednji zubi.

Čerez otog Anđela!

Lajala da to nije bijo Anđeo, već roda?!

Nosila roda dete Višnji udovici na Prcin salaš.

A, deda se, od iste, tog jutra iz kurvašaga vraćo.

Kao.

Eto ti!

Pa, ti sad bud’ pametan?!

Ja sam, da se razumemo, ko i drugi moji, verovo dedi.

Pa i danaske ne priznajemo da dete liči ne dedu i babu mog.

Liči dete na Mitu struju, štoj Višnji Prcinoj obećo struju dovesti na salaš.

Al, utako utikač u pogrešan šteker!

A, deda nazido krst, kod višnje uataru.

Još isad nerotkinje dolaze da noćivaju pod višnjom.

Mloge su tu vidle Anđela.

Pa, zanele.

Dašta….

Mani baba Janu.

Al, opet!

Šta je deda. zorom tražijo uataru?

A, i zemlјe tam nismo imali.

Vite i sami kolko je to zamršeno….

Pa, tekem ono o štafiru.

Znate i sami kolko je štafir važan.

Priča Zorka, baba-devojka sa Preradova salaša, kako se čerez otog štafira nikad nije udala.

Elem, dođedu prosci na viđenje.

Pa, zanoćidu na salašu.

Kad, o ponoći, neki strašan glas zaviče :

Nedaj Zorka štafir! Nedaj Zorka štafir!

Ukućani napolјe.

A, njen pokojni baba sedi našupi i strašnim glasom viče namesec: Nedaj Zorka štafir ..!

Tako sve prosce rastero.

Utvara!

Bokte.

Jadna baba Zorka.

Kakva utvara, kreštala je moja baba Jana, bila bulјava i krivovratasta, pa prosci utekli, a „devojački štafir” joj odno Đoka Frenter, o ponoći, naslavi u Sentivanu.

Začas.

S nogu.

Pa joj se baba čerez otog obesijo na tavanu ušupi!

Stvarno, ta moja baba Jana, dobro daj uopšte zubi imala.

Al, opet!

Bila je baba Zorka malko bulјava i nosila alјine do podbradu.

Jeste!

Ako ćemo.

Mislim.

Što jes, jes.

Al, ovo štos meni zgodilo!

To me najviše buni.

To čudo!

Moje lično i personalno, štono kažedu učeni.

Sav se stresem.

Nije od rakije.

Mani.

Ko se još od patoke streso.

Elem.

Vraćo se ja sa sajma u Novome Sadu.

Vozom.

Bila mrkla noć.

Malko popijo, pa dremuckam.

A, znate onaj prelaz u Gajdobranskom ataru brez rampe?

Znate.

E, kad je voz prišo otom prelazu, odjedared se pojavi jaka bela svetlost.

Voz zakoči umestu.

Popadasmo.

Kako dođe, tako i ode.

Svetlost.

Kad se pridigosmo, imamo šta viditi.

Na prugi kamijon.

Pun radnika s kudelјare.

Stoji.

Pokvarijo se baš kad je voz nailazijo.

Čudo, Bokte, načisto.

Kad se pribrasmo, reče mašinovođa :

Ljudi, treba sakupiti novce i dići rampu.

Ovo je opomena Odboga!

Tu se prikrstismo.

Nemožemo čekati, veli, ovu Novu Narodnu Vlast.

Ta, ona mora podići rampe na prečim mestima.

Prid Komitetom i Opštinom, napriliku.

Jeste.

Tako i uradismo.

Ja sam dao najviše novaca.

Pa ti sad rastolmači, prika moj!

Šta kaže baba Jana?

Mani!

Ionako nema zubi više.

Čerez lajanja!

Lajala da nije bila bela svetlost, već crvena.

I to iz one kuće kod stanice, di sam spičko novce, na ajnc i drotare.

Novce, što sam trebo kupiti nazimice na sajmu.

Sad ti je jasno što zubi nema!

Take stvari lajati.

Al, opet:

Pride rampe i ja ću krst nazidati.

Ko moj deda.

Kad sakupim novce.

A, osećam da će me karta kanda krenuti večeraske.

Biće to čudo i sačudo, kako ću vas opelјešiti.

Ajd, deli!

Ostavite komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280