Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Zdravlje

Brzo jedenje izaziva metabolički sindrom, gojaznost, visok pritisak, holesterol…

TREBA JESTI SPORIJE

Mnoge zdravstvene komplikacije povezane sa tzv. metaboličkim sindromom javljaju se usled neumereno brzog konzumiranja hrane. Brzo jedenje na taj način uzrokuje povećanje telesne težine, visok pritisak, povišen holesterol i trigliceride i mnoge druge efekte tog sindroma.

 

Izgleda da nekadašnji savet da se smanjenje težine, između ostalog, može ostvariti i sporijim unosom hrane počinje da biva sve realniji.

brzo jedenje

Prema nedavnoj studiji, brzo konzumiranje hrane povećava rizik od gojaznosti, ali i od određenih bolesti, poput dijabetesa i oboljenja srca.

Rezultati istraživanja ukazuju na to da pojedinci koji brzo jedu mogu više i da pojedu količinski, jer njihov organizam nema vremena da shvati da je i kada je već sit. Zbog toga je jesti sporije mnogo bolje za sveukupno zdravlje čoveka.

Za potrebe ove studije, istraživači su posmatrali više od 1.000 učesnika srednjih godina. Na osnovu postignutih rezultata, oni koji su jeli brže imaju pet i po puta veće šanse da razviju metabolički sindrom u odnosu na one koji jedu sporo. Ovaj sindrom podrazumeva skup različitih zdravstvenih stanja kao što su gojaznost, visok krvni pritisak, šećer u krvi i holesterol.

“Sporo jedenje može biti presudna promena u nečijem stilu života kako bi se sprečio metabolički sindrom”, kaže Takajuki Jamađi, kardiolog sa Univerziteta u Hirošimi u Japanu i jedan od autora ove studije.

Metabolički sindrom javlja se kada osoba pokazuje bilo koji od faktora rizika povezanih sa dijabetesom i srčanim oboljenjima, kao što su abdominalna gojaznost (predeo stomaka), visok nivo šećera u krvi, visoki krvni pritisak, visoki trigliceridi i nizak “dobar” HDL holesterol.

Bioliver kapi za jetru

Studija o brzom jedenju i njegovim neželjenim efektima

Doktor Jamađi i njegove kolege proučavali su 642 muškarca i 441 ženu sa prosečnom starošću od 51 godinu kada je studija započela 2008. godine. Svi učesnici bili su zdravi na početku studije i od njih je traženo da kvalifikuju svoju uobičajenu brzinu tokom jela kao sporo, normalno ili brzo, da bi zatim bili podeljeni na tri kategorije prema toj brzini.

Učesnici su ponovo pregledani pet godina kasnije, a dr Jamađi došao je do sledećih zaključaka:

“Kada ljudi brzo jedu, skloniji su tome da se ne osećaju sitim, pa se dešava prejedanje. Brzo jedenje uzrokuje veću fluktuaciju glukoze što može dovesti do insulinske rezistencije. Metabolički sindrom je jedan od uzroka kardiovaskularnih bolesti, a brzina jedenja povezana je i sa povećanjem telesne težine”, naveo je japanski kardiolog.

Tokom petogodišnjeg praćenja, kod 84 učesnika studije dijagnostikovan je metabolički sindrom.

U odvojenoj studiji eksperata sa američkog univerziteta u Severnoj Karolini potvrđeno je da je efikasnije jesti ili uživati u svakom zalogaju tokom obroka, fokusirajući se na ukus hrane koja se uzima, kako bi se “jelo sa svrhom”, što ujedno pomaže pojedincima da lakše izgube težinu u odnosu na osobe koje drže dijetu.

Istraživači su savetovali ljude da se uzdrže od ometanja tokom jedenja, kao što je isključivanje televizije tokom obroka ili ručanje za stolom. Učesnici sa prekomernom težinom koji su probali da jedu sporo izgubili su i do dva kilograma za 15 nedelja, dok su one osobe na režimu dijete izgubile svega 300 grama. Šest meseci nakon što je istraživanje prestalo, tri četvrtine učesnika ovog programa zadržale su svoju težinu ili su čak još više oslabili.

Ostavite komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280