Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Kultura

Dušan Dikić: Pazi dobro, da te nikad ne ušore

PAZI DOBRO, DA TE NIKAD NE UŠORE

I zato ti kume i tražim mlogo novaca za salaš. Kupi, pa bud ko vetrovi salaški. Slobodan. Da te nikad ne ušore. Da sam biraš leniju kojom ćeš putovati!

 

Nevolem Silbaške vetrove, kume.

Nevolem i čerez otog što su ušoreni!

Eto, zato.

nikad ne ušore

Jedan duva samo u Pejakovu šoru, drugi opet u Salovcu, treći u Belom Krompiru, četvrti u Vrbari, peti ….

Di duvadu, tako se i ponašadu.

Onaj što duva u Pejakovu šoru, ponaša se gazdački.

Mal duva, mal se puva.

Onaj u Salovcu siromaški.

Jedan miriše na masan paprikaš, suve šunke i kobasice.

Drugi na prazan pasulј, nasuvo valјuške i mamalјugu.

Treći opet nosi somotsku reklu i šešir na polak dvanajst.

Četvrti poderane čakšire i drvene klompe.

Jedan zakupi stolicu ucrkvi i biva slavski kum.

Drugi mož samo popi kukuruze da okopava.

Al, neću da i imenujem.

Nisam trebo ni ono na početku.

Zato što svi imadu i zajedničke naravi.

Svadlјivi su.

Zlobni.

Zavidni i zajedlјivi.

I svi odreda mirišu na štalu, svinjce i balegu, kolko god se nosili i puvali.

I besni su.

Besni, zato što su ušoreni.

Zauzdani.

Tesno im.

Zato i neduvadu ko svi vetrovi.

Više hukćedu i uzdišedu.

A, da!

Umal da zaboravim.

Ima jedan poseban vetar.

Onaj što duva u Titovoj ulici.

Onaj što leprša zastave o prazniku.

Taj ti je glavni.

Onako obučen u uniformu Narodne Milicije.

Ima štembilј.

I doboš.

Pa, dobuje svim ostalim zakone i tera i ured.

Kad taj krene iz Titove u koji šor, gaće se tresu, a šubare i šeširi skidaju.

Nigdi ovi ušoreni vetrova.

Ne da neduvadu, ne da se nepuvadu!

Ne dišedu!

Eto, to su ti Silbaški vetrovi.

A, da!

Imadu još dva, što duvadu nakraj sela.

Ciganski i groblјanski.

Jedan je osmehov.

Drugi suzin.

Osobenjaci.

I jesu Silbaški, i nisu.

I kad-tad svakome zaduvadu.

I onome iz Titove.

Čerez čega sam ti sve ovo divanijo?

Čerez otog što je ovaj salaš vetrovo dete!

Al, ne onih Silbaških.

Ušorenih.

Već slobodnih vetrova.

Onih što su uvek sami svoji.

Da dođedu i odedu kad god im dune.

Da, prinoćidu na salašu i izdivane se.

A ja ćutim, i slušam i, dok se gnjizde u bagrenaru.

Pa se zorom pozdravimo.

Pa volem što sam njiov i što mi dolazidu.

I zato ti kume i tražim mlogo novaca za salaš.

Kupi, pa bud ko vetrovi salaški.

Slobodan.

Da te nikad ne ušore.

Da sam biraš leniju kojom ćeš putovati!

Ostavite komentar

Ostavite komentar