Matični mleč i naučna iskustva – lekovito dejstvo matičnog mleča

MATIČNA MLEČ ČINI  ČOVEKA ZADOVOLJNIM, ZDRAVIM I DUGOVEČNIM

Šta je Matični mleč i kako nastaje. Kakva su naučna iskustva o matičnom mleču i kakvo je lekovito delovanje matičnog mleča

Đorđe Živanić, učitelj iz Sela Poljice nedaleko od Trebinja, u ranoj mladosti sa tek navršenih pet godina starosti počeo se družiti sa pčelama i nastavio tradiciju svojih roditelja i predaka sve do svoje 88 godine života, kada je dostojanstveno napustio ovaj svet i svoje omiljene pčele.

Kao vrsni poznavalac pčela dugo godina je obavljao funkciju predavača Pčelarskog Saveza Srbije i obučio veliki broj pčelara.

Djordje Živanić nam je ostavio poučan tekst o Matičnom Mleču kao i amanet svom sinu Predragu Živaniću da nastavi tradiciju pčelara i da da doprinos dubljem izučavanju tih prekrasnih sićušnih, naj oraganizovanijih i neumornih pčela. Od Predraga očekujemo uskoro rezultate istraživanja o korisnosti Minerala Clinoptilolita (Zeolit) u razvoju pčelinje zajednice. Ako je Priroda poklonila čoveku tako korisnu pčelu , ostavila mu je i taj mineral jednako koristan i životinjama i biljkama. Pošto se čovek otuđio od prirode on nije ni upoznat sa tim blagodetima. – Batamarković

Matični Mleč

Šta je Matični mleč?

Matični mleč je proizvod specijalnih žljezda kod pčela radilica i služi za ishranu svih larvi pčela prvih 48 časova. Posle ovog vremena larve se hrane medom i polenom.Iz ovih larvi pčele se razviju za 21 dan , a trutovi za 24 dana. Svaka larva ženskoga pola (iz koje se inače razvije pčela radilica) ako se i posle 48 časova obilato hrani matičnim mlečom razviće se u maticu i to za svega 16 dana. Zahvaljujući obilatnom hranjenju matičnim mlečom, larva povećava težinu u toku 6 dana 2500 puta. Matica koja se izleže nastavlja da se hrani matičnim mlečom i postaje sposobna da se oplodi kroz 5 do 10 dana i da posle toga snosi 1500 jaja dnevno, a ta količina je dva puta teža od same matice.

Matica koja se hrani čitavog života matičnim mlečom može da živi 3 do 6 godina  i za to vreme snese 300 do 400 hiljada jaja. Radilica koja se hrani medom živi 45 dana u sezoni paše a 6 meseci u zimskom periodu. Ukoliko bi radilicu hranili samo mlečom ona bi počela da nosi jaja. Medjutim iz ovako dobijenih jaja izlegli bi se trutovi. Iz navedenog jasno se vidi da matična mleč sadrži supstance koje postiču rast, polnu aktivnost i produženje života.

Mišljenje naučnika o matičnom mleču

Za sve vreme moje praktične primeme matičnog mleča pratio sam, koliko je bilo u mojim mogućnostima, naučna ispitivanja mnogih naučnika iz raznih zemalja koja se odnose na izučavanja sastava, primene i koristi matičnog mleča.

Dr. Šilke je 1956 godine eksperimentisao je uticaj mleča na domaćim životinjama kao i kunićima i miševima. Ustanovio je da su u njihovoj krvi povećao hemoglobin i broj eritrocita. Kod krava je ustanovio povećanje masnoće mleka. Potkožno ubrizgavanje matičnog mleča četvorodnevnim kunićima, ubrazalo im je rast i telesnu težinu u odnosu na kontrolnu grupu.

Dr. Tawnsend i J.Morgan iz Kanade vršili su ispitivanje na miševima, radi utvrđivanja uticaja matičnog mleča na lečenje leukemije i raka. Miševi kojima je veštačkim putem preneta supstanca leukemije (slezena bolesnog miša je samlevena i putem inekcije ubrizgana zdravim miševima) umirali su u roku od 15 dana. Miševi kojima su prenete supstance leukemije pomešane sa matičnim mlečom nisu obolevali. Na isti način vršena su ispitivanja o uticaju matičnog mleča na stanice raka. Rezultati su bili isti. Pri ovim eksperimentima koristili su farkciju matičnog mleča rastvorenog u etru. Ovi ogledi uspešno su vršeni samo na miševima a ne i na ljudima.

Dr.Josef Matuszewsky i Dr. Elizabete Kaszor lekari iz banje Polanic u Poljskoj počeli su 1958 godine sa ispitivanjem lekovitih svojstava matičnog mleča. Davali su matični mleč posetiocima banje i pratili su rezultate kod raznih oboljenja. Konstatovali su dobre rezultate kod oboljenja arterioskleroze, čira na dvanaestopalačnom crevu, želudcu, bolesti jetre i u slučajevima opšte iscrpljenosti.

Dalje su konstatovali da se upotrebom matične mleči normalizuje hemiski sastav krvi. Na osnovu postignutih rezultata zaključili su da matična mleč nema nekih specifičnih uticaja na bolesne organe, već utiče na opšte stanje ljudskog organizma i to preko nespecifičnog mezenhima, koji izaziva porast svih specifičnih struktura ljudskog tela. Mezenhim u ljudskom organizmu čini 60% tela. Hrani sve specifične ćelije telesnih organa, jetru, bubrege srce i druge. Aktivni mezenhim utiče na regeneraciju krvnih ćelija, na stvaranje otpornosti organizma, a time i na stvaranje antitela.

Ćelije aktivnog mezenhima su jedini elementi tkiva odraslog čoveka koji mogu da se regenerišu, pa čak i u starosti. Obnavlajnje epitalnih ćelija na koži i epitala žljezda za varenje kao i ponovna izgradnja tkiva krvnih sudova moguća je samo kada mezenhim aktivno učestvuje u tome. Aktivni mezenhim reguliše ceo organizam, upravlja ćelijama, regeneriše krv i stvara i prilagođava fermente. Promene koje se dešavaju u mezenhimima organa utiču na njihovu aktivnost. Smanjeno proticanje krvi u mezenhimima koji hrane organe, izaziva slabiju ishranu ćelija čime smanjuje funkciju organa. Čovek stari zato što pored ostalih uzroka sa starošću priliv krvi prema mezenhimima se smanjuje.

Upotrebom matičnog mleča pojačava se aktivnost mezenhima, a time na posredan način utiče na ozdravljenje bolesnih organa.

Profesor Dr. K.Ele  konstatuje da matična mleč po svom sastavu predstavlja prvu vrstu energije koju ljudski organizam direktno asimilira. On predstavlja hranu izuzetnog bogatstva, a zbog vitamina je poseban činilac biološke aktivnosti. Sastav i struktura vitamina iz grupe B u Matičnom mleču ima izuzetan značaj jer svaki od njih deluje na izvesne funkcije u organizmu i svi zajedno vrše i niz drugih povoljnih dejstava. Profesor konstatuje da matični mleč zbog sadržaja inozitola kao i faktora rašćenja, deluje protiv arteriskleroze, a zbog sadržaja pantotenske kiseline povoljno deluje na regeneraciju kože i funkcije rašćenja. Po njegovom mišljenju velika vrednost matičnog mleča  je baš u  pantotenskoj kiselini.

Dr. Helen  je 1956 godine eksperimentima utvrdila da matična mleč ubija zlatne stafilokoke (koje izazivaju prišteve i čireve). Docnije su i drugi naučnici utvrdili da matična mleč deluje kao antibiotik i da vrlo brzo uništava mikrobe i bakterije.

Profesor Dr. V.I.Poltov šef katedre mikrobiologije lenjingradskog veterinarskog instituta potvrđuje da je matični mleč visoko hranljiva materija koju organizam lako prima. U matičnom mleču se nalaze sve aminokiseline potrebne čovekovom organizmu kao i komleks vitamina B.

Na XIX međunarodnom Kongresu pčelara održanom 1963 godine u Pragu podnet je referat grupe naučnika iz raznih zemalja, koja je imala zadatak da utvrdi uticaj primene matičnog mleča u lečenju raznih bolesti. Prema njihovom nalazu primena matičnog mleča pokazala je dobre rezultate kod obolelih od:

• Bronhijalne astme
• Arteriskleroze moždanih arterija
• Postinfarktnih stanja srčanog mišića, kao i hroničnih oboljenja srca
• Burgerove bolesti zapaljenja unutrašnje opne krvnih sudova nogu
• Degenerativnih promena zbog gubitka soli u krvotoku
• Poremećaja centralnog nervnog sistema i raznih neurotičnih stanja
• Artritisa – zapaljenja zglobova
• Hipertrofija pojedinih organa
• Hiperglikemije – povećanog grožđanog šećera u krvi
• Distrofije
• Poliomeritisa – dečije paralize
• Dermatoze, oboljenja kože
• Hroničnih poremećaja varenja

Moja iskustva sa matičnim mlečom

Kako sam se pčelarstvom bavio od najranije mladosti, prvo u porodici koja se time bavi od pamtiveka a zatim kao učitelju bilo mi je olakšano da ovaj značajan proizvod proučavam. Na brojnim primerima drugih ljudi kao i na sopstvenom primeru ustanovio sam da matični mleč kao jak stimulator pomaže ljudskom organizmu u otklanjanju mnogih bolesti. Utvrdio sam da matični mleč pojačava snagu, životnu energiju, apetit, raspoloženje i volju za život i rad. Ova poboljšanja su naročito osetna kod starijih i iznemoglih osoba.

Moja prva iskustva o matičnom mleču objavio sam 1956 godine u pčelarskom časopisu Napredno pčelarstvo, organu saveza pčelara Srbije, članak pod nazivom Moje iskustvo o proizvodnji mleča.

Na dublje izučavanje matičnog mleča potstakla me je knjiga francuskog inženjera A. Kaje pod nazivom: Pčele – izvor mladosti koju je izdao 1953 godine u vreme kada sam i sam preživljavao slabljenje organizma.

Kvalitet matičnog mleča zavisi mnogo od načina njegovog vađenja, čuvanja i transporta. Matična mleč najlakše se čuva na temperaturi od 0 C, bez dodira sa vazduhom i svetlosti.

Matičnu mleč, uzimajuće u obzir navedeno, možemo čuvati na dva načina.

1. Pet grama mleča dobro pomešati sa 500 grama prirodnog meda (pozeljno kristalisan) i to isključivo drvenom ili plastičnom kašikom, pošto se metalna kašika zbog oksidacije mleča ne sme upotrebljavati. Tako napravljena mešavina u hermetički zatvorenoj zamračenoj staklenoj tegli čuva se u frižideru na 0 ̊C.

2. Čista matična mleč se takođe može čuvati na taj način što će se 10 grama matične mleči staviti u staklenu teglicu od 10 grama, napunjenu do vrha mecom da se istisne sav vazduh i hermetički zatvori . Ovako, hermetički zatvorenu,  teglicu sa matičnim mlečom, zaronimo u med i čuva se u frižideru, bez pisustva svetlosti. Na ovaj način korisna svojstva matičnog mleča mogu se sačuvati i do 8 meseci.

Pri upotrebi matičnog mleča pomešanog sa medom ili čistoj upotrebi treba isključivo koristiti drvenu ili plastičnu kašičicu. Doziranje matičnog mleča su različita za razne bolesti i kreću se od 5 do 50 miligrama dnevno u trajanju od 20 do 60 dana , a u nekim slučajevima i duže. Matična mleč se uzima 1 do 3 puta na dan , a najmanja dužina uzimanja je 20 dana. Mešavina matičnog mleča i meda uzima se na prazan stomak pola sata pre jela. Dnevna kolicina mleca je oko 5gr. (veličina lesnika).

Osobe koje boluju od šećerne bolesti , ne smeju koristiti matičnu mleč pomešanu sa medom već isključivo čistu matičnu mleč.

U mom dugogodišnjem radu na proizvodnji matičnog mleča koji su upotrebljavali mnogi ljudi pa i ja, nije bilo nikakvih negativnih posledica, već naprotiv , svi oni koji su koristili matičnu mleč po mojim uputstvima osetili su značajno poboljšanje i najčešće željeno ozdravljenje.

Po mom misljenju, matičnu mleč, treba da koriste i zdravi, tri puta po dva meseca godišnje radi preventive i jačanja opšteg stanja organizma, a naročito u jesen i rano proleće.

Ovim tekstom sam želeo da skrenem pažnju na značaj i korisnost matičnog mleča za zdravlje ljudi i da podstaknem njegovo dalje proučavanje i primenu.

Živanić Đorđe