NOĆ NAD PREDGRAĐEM

Vide se samo još dugački nizovi uličnih svetiljki u daljini. Noć je sve gušća, ni cvrčci se više ne čuju. Grad spava.

 

Sumrak. Topla, letnja noć polako se spušta na obod Beograda.

noć nad predgrađem

Pale se prva svetla. Odavde se vidi pola grada. Ovo je miran kraj. Porodične kuće i tek nekoliko zgrada. Po dvorištima majke dozivaju decu da uđu u kuću, skupljaju se igračke, sklanjaju se kosilice u ostave, grad se priprema za još jednu noć.

Sve je više osvetljenih prozora. Iza svakog prozora jedna priča. Iza jednog prozora, kroz zavese, majka postavlja sto za večeru. Na terasi muškarac pripaljuje cigaretu, vrh joj se žari u mraku. Noć je sve gušća. I glasova je sve manje. S vremena na vreme čuje se lavež ponekog psa iz dvorišta. Prolaze sati. Pun mesec na nebu visi kao lampion nad gradom. Nebo treperi posuto zvezdama, a grad bezbrojnim svetiljkama.

Na Pančevcu prolazi voz, dugački niz svetlih tačkica polako se gubi u daljini, ali nikakv zvuk ne dopire. Tišina se spušta na grad. Sada se čuju samo cvrčci iz trave, povremeno oglasi se i ćuk. Jedno po jedno, gase se svetla i predgrađe tone u san. Vide se samo još dugački nizovi uličnih svetiljki u daljini. Noć je sve gušća, ni cvrčci se više ne čuju. Grad spava.

Noć odmiče i polako prelazi u jutro. Na bagremu slavuj započinje svoju pesmu, a na ulici se čuju prvi gradski autobusi. Budi se grad i započinje još jedan dan. Užurban.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.