Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

PRVI SVEDOK VASKRSLOG ISUSA

Iako nije jasno navedeno u Pismu, ranohrišćansko verovanje da je Majka Božija prva srela vaskrslog Hrista – nije neverovatno. Osim toga, ono je značajno: pokazuje da je Hristos uvek Sin Svoje Majke i da je uvek sluša.

 

Od početka Crkve, hrišćanski mislioci su pokušavali da usklade jevanđeljska svedočanstva o Hristovom Vaskrsenju.

bogorodica i vaskrsenje

Iz njihovih delâ i samih Jevanđeljâ, očigledno je da je više nego jedna grupa žena obišla Isusov grob u vrlo ranim satima te prve Pashe „dok još beše mrak“ (Jn. 20, 1). Postavlja se pitanje: da li je Majka Božija bila među njima? Uostalom, žene kod Krsta nisu bile tu samo radi Isusa, već i da uteše Njegovu Majku (kao što je bio običaj toga vremena), o čijem prisustvu prilikom raspeća jasno govori Jovan (19, 25).

U interesantnije napore harmonizacije spada i onaj Svetog Grigorija Palame, čiji je cilj bio da potkrepi verovanje da je Majka Božija prva primila vest o Vaskrsenju i da je sama bila prvi svedok vaskrslog Hrista.

Jasna egzegeza je daleko od lake. Da ilustrujemo: čak i ako nam drugi završetak Markovog Jevanđelja kaže: „Vaskrsnuvši rano u prvi dan nedelje, javi se najpre Mariji Magdalini” (16, 9), očigledno je iz svedočanstava drugih Jevanđeljâ da ona nije bila prva koja je od anđela primila vesti o Vaskrsenju. Na primer, Jovan jasno kaže da je Marija prva videla kamen podignut s groba, otrčala i rekla Petru: „Uzeše Gospoda iz groba, i ne znamo gde ga položiše“ (20, 2). Ovde, kao što Palama ukazuje, ona „govori o mrtvom telu“ – što teško da znači da je jasno znala za Vaskrsenje. Tek posle toga, Marija Magdalina se vraća na grob gde susreće Hrista.

Reči Marije Magdaline u Jovanovom Jevanđelju (20, 2) imaju drugo značenje: ona koristi zamenicu „mi“. Dakle, dok duži završetak Marka (16, 9) kaže da se Isus prvo javio Mariji Magdalini, kraći završetak Marka kaže da su tri žene otišle na grob (Mk. 16, 1): Marija Magdalina, Marija majka Jakovljeva i Salomija – što se podudara sa korišćenjem zamenice „mi“ u Jovanu 20, 2.

Ova očigledna zabuna, kaže Palama, postaje razumljivija kada bližim ispitivanjem uvidimo da je bilo više grupa mironosica, koje su nekoliko puta bile na grobu. Možemo da rezimiramo ove razlike u Jevanđeljima: samo Matej spominje „drugu Mariju“ i zemljotres sa anđelima, a zatim odlazak žena. Marko i Luka govore o tome kako žene zatiču prazan grob, vide anđele a zatim odlaze. Kod Jovana, pak, stoji kako zatiču prazan grob i odlaze, a tek kasnije se vraćaju i vide anđele.

Koristeći takva poređenja, Palama nastavlja s tvrdnjom da je „druga Marija” koja se spominje u Mateju, koja je posvedočila zemljotres i kojoj su bile upućene reči: „Ne bojte se!” (Mt. 28, 1-4) – zapravo Majka Božija. Pored toga, budući da Jovanovo Jevanđelje jasno kaže da je Marija Magdalina videla kamen odvaljen od grobnice ali nije primila anđelski pozdrav prilikom prvog dolaska, očigledno je da ona nije posvedočila zemljotres i silazak anđela. Osoba koja je sve to posvedočila je bila „druga Marija”.

Takav zaključak zasnovan na jevanđeljskim svedočanstvima je daleko od ubedljivog. Sâm Palama je to uvideo i stoga je tražio da potkrepi svoj argument nekim posrednim dokazom, koji nikako nije neverovatan. Na primer, Majka Božija nije napustila Sina svog ni u jednom trenutku tokom Njegovog stradanja na Krstu i smrti. Druge žene su tu bile da je podrže, a ne obrnuto. Ona je prisustvovala sahrani svog Sina, i stoga bi bilo prirodno da ode na grob i završi pravilan pogreb u nedelju ujutro. Budući da je njen Sin bio sahranjen, ne bi bilo neopravdano da bude ona prva koja će tamo otići.

Još interesantnije od ovog posrednog dokaza je Palamino bogoslovsko obrazloženje za njegovu egzegezu ovih tekstova. Prvo, kaže, nijedan čovek nije posvedočio stvaranje Adama. Prva koja ga je videla je bila Eva – prva žena. Na isti način, niko nije video Novog Adama vaskrslog iz mrtvih. Prva koja Ga je videla je bila Njegova Majka – Nova Eva.

Drugo, anđeo koji je objavio vaskrsenje je bio Gavrilo – blagovesnik. Već je govorio Mariji na Blagovesti, i znala je iz iskustva istinitost njegovih reči. Tada je rekao: „Ne boj se, Marija” (Lk. 1, 30). Sada kaže: „Ne bojte se… jer (On) ustade“ (Mt. 28, 5-6). To ima više smisla kada se setimo da se u ranoj Crkvi verovalo da su se Blagovesti i Vaskrsenje desili u isti dan, i u oba događaja je isti anđeo doneo blage vesti. Dakle, sama Majka Božija, kaže Palama, postala je „apostol apostolima”.

Možemo proširiti obrazloženje Sv. Grigorija daljim paralelama: dok je Adam „umro” (grešio i bio lišen blagodati – Post. 3, 3-8) u vrtu, novi Adam, Hristos, je umro i bio pogreben u vrtu (Jn 19, 41: „A na onome mestu, gde beše raspet bio je vrt, i u vrtu grob nov, u koji još niko ne bejaše položen“). Slično, prva Eva je verovala palom anđelu u vrtu, vesniku smrti; a Nova Eva, Majka Božija, verovala je dobrom anđelu u vrtu, koji joj je blagovestio život.

Najzad, Palama sozercava zašto Jevanđelisti jednostavno nisu spomenuli Isusovu Majku kao svedoka Vaskrsenja – zanimljivo pitanje, budući da je ona očigledno član Crkve (Dap. 1, 14). I ovaj odgovor je verovatan: zbog toga što se majka ne može pozvati za svedoka u odbrani svoga sina. Nikad neće biti nepristrasna. Cilj Jevanđeljâ je bio da zabeleže događaje koje su svedoci dali o Isusovom vaskrsenju. Po Sv. Grigoriju, majčino svedočenje bi dalo „nevernicima osnovu za sumnju”.

Sve ovo pokazuje da – iako nije jasno navedeno u Pismu, ranohrišćansko verovanje da je Majka Božija prva srela vaskrslog Hrista – nije neverovatno. Osim toga, ono je značajno: pokazuje da je Hristos uvek Sin Svoje Majke i da je uvek sluša, što je očigledno još od Njegovog prvog „znaka” u Kani (Jn. 2, 1) do Njegovog staranja kada je bio na Krstu (Jn. 19, 26), a isto i posle Vaskrsenja. Slično, ona se mogla i uvek se može naći kraj Sina svoga. Dakle, ona obitava i prisutna je među nama i mi je neprestano pominjemo na bogosluženjima. Iz tog razloga, Pravoslavna Crkva velikim pashalnim slavljem završava paralelu između Blagovesti i Vaskrsenja u trenutku samog vrhunca vaskršnjeg jutrenja, kada peva Gavrilovo vaskršnje blagoveštenje Majci Božijoj: Raduj se! Tvoj Sin voskrese tridnevan od groba! (9. pesma, upor. Lk. 1, 28). Ono što je počelo na Blagovesti (ponovno stvaranje Adama) se okončava Vaskrsenjem (Adamovim opravdavanjem od zakona smrti), obnavljajući ljudski rod u izvorno stanje anđelske čistote. A anđeo je Djevi objavio oba događaja.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: