Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Kultura

Tu, soltanto tu – Dušan Dikić

TU, SOLTANTO TU

soltanto tu

Šta sad vredi da se kajem,
tek, naša bajka počela je s krajem.
Maestro il’ statista, da li ću biti,
u tvoje ruke je dato,
Catari, Cuore ‘n gratto!

Od šapata do krika stotinu puteva,
stotinu razočarenja, a tako malo snova.
Kao uklet, dane sam suzama niz’o,
a ti, da si barem
Una lacrima sul viso!

Zbog tebe sam mnogim vodama brodio
na reke bez ušća stizao.
Al’ nigde mosta kad život potera
La riva blanca, la riva negra!

U stvari, nikada te briga za mene nije bilo,
stajao ili posrtao, gubio se ili pronalazio.
I kada bih sunčev zrak samo za nas sakrio,
iz tvoje čaše Vino Amaro jedino bih pio!

Na kraju, onaj vetar je daleko odneo,
vetar što sme da traži i pruži više
nego sam ja smeo.
I dalje moje srce njenim ritmom udara
hiljadu i jedna rana stara
La canzone di Barbara!

Ostavite komentar

Ostavite komentar