Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Zdravlje

Ugljeni hidrati ili masti – koja ishrana je bolja i zašto?

ŠEĆERI ILI MASTI

Kako se hraniti? Da li su kao dijeta ugljeni hidrati ili masti, odnosno proteini, zdravi. Koje namirnice su najbolji izbor i zašto?

 

Čovek je vozilo na hibridni pogon. Može da radi na mastima, ili na ugljenim hidratima. I treća mogućnost postoji, da radi na proteinima, ali ona nije posebno udobna, jer proteini zahtevaju najviše metaboličke energije organizma za obradu i pretvaranje u radnu energiju. To se naziva termalni efekat ishrane.

Oko 30% energije proteina iskoristi se za njihovu metaboličku obradu, dok se za ugljene hidrate iskoristi samo oko 10% energije koju nam oni daju. U tom smislu, najjeftinije su masti, jer one potroše samo oko 3% dok ih organizam obradi.

dijeta Ugljeni hidrati ili masti - koja ishrana je bolja i zašto fat-vs-carbs

Međutim, postoji jedan problem kod masti. Njih je teško iskoristiti ako organizam na njih nije naviknut. Zato je u današnje vreme prejedenosti izuzetno teško iskoristiti masti, a ova poteškoća dodatno je pojačana predrasudama koje postoje prema unosu masti kroz ishranu.

Sredinom prošlog veka, neka naučna istraživanja, a najpoznatije među njima je čuvena „Studija sedam zemalja“ predvođena harizmatičnim i autoritarnim nutricionistom Anselom Kizom (Ancel Keyes) iznela su tvrdnju da su masti, a posebno holesterol u ishrani krive za kardiovaskularne bolesti.

Medicina je tada žurila da nađe odgovore za narastajuću epidemiju srčanih bolesti, a najistaknutiji istraživači prihvatili su pretpostavke koje nas danas mnogo koštaju.

U međuvremenu, hipoteze koje je izneo Ansel Kiz su osporene, ali se znanje o ishrani sporo širi.

Hibridno vozilo, to jest čovek, iako načelno može da radi na mastima, na njima veoma retko radi, jer u organizmu postoji poredak: najpre se koriste ugljeni hidrati, potom proteini, a tek na kraju masti. Zapravo, poredak je još neobičniji: 1. alkohol, 2. ugljeni hidrati, 3. proteini, 4. masti!

Dok se organizam ne navikne, on neće ni posegnuti za mastima, te ga treba malo podučavati da počne obradu masti, iako se ona neprestano odvija u određenoj, a najčešće u nedovoljnoj meri.

Zato smo dovedeni u situaciju da nas napadne besna glad, iako imamo očigledan višak kilograma. Ogromna energija, desetine puta veća od one koju nam daje glukoza, sadržana je upravo u našem masnom tkivu. Toliko ima te energije i toliko je ona stabilna i pouzdana, da se svakako isplati povremeno je iskoristiti. Kada organizam započne upotrebu masti, on ulazi u stabilno i mirno stanje sitosti koje može potrajati satima. U takvom stanju, čovekov hibridni pogon radi onako kako je i zamišljen, donekle sagorevajući glukozu, a onda se prepušta blagotvornim mastima, koje mu daju veliku korist, jer su dobre i za psihu i za telo.

To stanje obrade masti naziva se ketozom i od ovog stanja potiče izraz „ketogena“, to jest masna dijeta. U mastima se krije i tajna gladovanja kod isposnika i osoba koje gladuju iz duhovnih, ili iz zdravstvenih razloga, a ova ista tajna daje im i dobar fizički izgled, kao i psihičku stabilnost, ukoliko ne preteraju. A svako ima svoju meru.

BioGast kapi za gastritis i helikobakter 728

Ali, ako vidite da imate višak kilograma, a on se ne sastoji u mišićima, možda možete isprobati masnu ishranu.

Zašto bi u vašem vlastitom telu bio zaključan taj ogroman izvor energije i zdravlja kojem ne pristupate, samo zato što se plašite masne hrane, ili zato što već godinama niste ni pokušali da se uzdržite od jela dok ne prođe prvi napad gladi?

I vi ste hibridno vozilo. Dopustite da se u vama pokrene prekidač i da se dogodi prelazak sa energije poreklom od glukoze na onu koja potiče od vaših vlastitih masti.

Mihailo Jojić

Izvor: Etika i dijetetika

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter