Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

DIVLJA KORČULA

Prilaz malenoj luci podsećao je na italijansku obalu, na gradić ušuškan u zagrljaju divljeg mora. Grad Korčula obuzima svaki deo svih vaših čula. On se voli na prvi pogled.

 

„Ko je kralj ko piše sam, sve tajne ovog karnevala znam“, i baš kao u stihu pesme „Idem tamo gde je sve po mom“, otišle smo krajem jednog juna, jednog leta i jedne godine, na otok Korčula.

divlja korčula

Kada sletite u Dubrovnik, prvo što primetite jesu turisti koji se odmah po izlasku iz aviona razbeže po aerodromskoj zgradi, tražeći svoj prevoz do sledeće destinacije. U ovom naizgled malom mravinjaku, jedina ideja nam je bila da što pre stignemo na naš katamaran, kojim ćemo se prevesti do Korčule. I stigle smo, vukući Miličin kofer, čiji su točkići popustili usled velikog tereta od stvari. I, odmah je svima bilo jasno – garderobe će biti za sve nas, to je sigurno. Dok smo se oslanjale o ogradu katamarana, pogledom milovale svaku zgradu, kuću i svaki dubrovački kamen čarobnog grada koji je polako nestajao u daljini, srce se otvaralo za nove trenutke.

Sećam se da smo promašile izlazak sa trajekta, pa se otisnule na otok Mljet, ali zahvaljujući brzoj reakciji radnika na katamaranu, bile smo spašene i vraćene na pravi put. Čim smo kročile na otok, znale smo – poludećemo zbog neke daleke lepote.

Prilaz malenoj luci podsećao je na italijansku obalu, na gradić ušuškan u zagrljaju divljeg mora. Grad Korčula obuzima svaki deo svih vaših čula. On se voli na prvi pogled. On se oseti i bez velikih reči, samo jednim pogledom, samo jednim udahom mirisa, koji prodire tako lagano kroz nozdrve, klizi kroz telo i ostaje u stomaku. Ljubav na prvi pogled i jeste ona ljubav koja se obije o zidove utrobe. Nju čuvaš u sebi, ona je deo tebe. Korčula miriše na dubinu. To su oni neodoljivi opijati koji ožive sve proživljene slike naših života. Mirisi su jedini trajni pratioci bilo kog putovanja. Mi ne pamtimo slike sa putovanja, ono što se pamti jesu ljudi sa kojima smo bili, koje smo tamo upoznali i mirisi viđenih destinacija. Korčula je divlja po svojoj neuhvatljivoj lepoti.

Ona je tirkizne boje, tako svetle pri površine, a tako indigo plave pri dubini.

Ubrzo pri pronalasku našeg smeštaja, otišle smo do obale. I zaista jeste divlja, neobuzdana, neuhvatljiva, stamena kao i njena tvrđava, jaka i nepopustljiva. Njena odvojenost od ostalih ostrva, usamljenost koja se, čini se, prostire do kraja svih oseta i čula. Na njenoj obali poželiš da ostaviš dušu da joj voda spere sve nedoumice, tragove, greškom ispisane crte, nedovršene reči… I dok smo posmatrale ogromnu tvrđavu, shvatile smo kako je njena lepota baš u spajanju jednostavnosti, laganosti korčulanskog života i u jačini neodolevanja pred novim životnim izazovima. Na jednoj strani imate tvrđavu, koja se samo sobom brani, koja priča o sebi svojom lepotom, i ogromnu morsku ploču, duboku štoriju, kako kažu Dalmatinci, koja vam na trenutak podari osećaj lakoće da je sve, ali baš sve poletno, lako, moguće, dostupno i naše.

I bilo je. I jeste.

Koliko se lepote krije u tišini dodira sa prirodom shvatile smo nakon nekoliko dana, kada smo posetile Lumbardu, udaljenu 12 km od grada Korčule.

Posebnost ovog mesta ogleda se u lepim plažama, miru i najlepšoj boji morske vode. Ako žudite za istinskim odmorom, daleko od zvuka automobila i svakodnevnih obaveza, Lumbarda je pravo mesto za vas. Posebno nam se dopao njen geografski položaj, osećaj ušuškanosti jednog primorskog mesta u krilu polja vinograda. Kada vrućina uzme maha, osveženje možete pronaću u nekoliko taverni koji se nalaze nedaleko od obale, sa predivnim pogledom na zasade grožđa i mora. Izdaleka vam se na trenutak učini da se prelepa jakozelena boja stapa sa modrom bojom mora.

Kao i svako putovanje što počinje dobrom zabavom u kojoj je neizostavna degustacija vina i na Korčuli posebnu draž čini široka ponuda istih. Ukusi vina koji su poput oživljene čežnje, atmosfera u kojoj se nude vina iz privatnih manjih vinarija, oživljava svaki trenutak izrade ovog božanskog pića. Kada zatvorite oči, udahnete miris mora, zamislite ruke kroz koje je prošao svaki grozd, pa poželite da takvi osećaji večno traju, znate da ćete se uvek vratiti tamo…

Tamo gde jutra mirišu na brza pakovanja za plažu, tamo gde vrući kroasani sa čokoladom imaju najmekši ukus, tamo gde zvezde mirišu na kožu onog jednog nikada dosanjanog i dodirnutog, gde stopala sama idu ka klubu “Servantes”, tamo gde štiklice klize po kaldrmi centra starog dela Korčule.

I zato danas pevamo „da ne poludim , da ne mislim, da ne čujem i ne vidim, da ne izgorim u sjaju tom, idem tamo gde je sve po mom.”

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: