Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Duhovnost

Krst je čuvar svekolike vaseljene od demona i nečistih sila

ZA KRST ČASNI

Krst je čuvar svekolike vaseljene od nečistih sila i najsvetiji simvol vere pravoslavne. Ovim pobedjuj!

„Krst je čuvar vascele vaseljene, Krst je lepota Crkve,
Krst je sila careva, Krst je potpora vernih,
Krst je slava angela i rana (bol) demonima.“
(Svetilan Vozdviženja)

Časni i Životvorni Krst Gospodnji najsvetiji je znak i simvol naše vere, čijom silom se spasavamo.

„Blagodat i sila Časnog Krsta se ne nalazi u njegovom obliku, to jest samim tim što je Krst, nego je njegova sila u tome što je to Krst Hristov, sredstvo kojim je Hristos spasao svet. To je žrtvenik na koji je Hristos prineo samog sebe za ceo svet. Sva kenoza, poništavanje, muka, bol, smrt i sve što je preuzeo na nas, vrhune u Krstu. Na Krstu je doživeo najveći bol i poniženje za nas. Zbog nas je postao prokletstvo da bi nas oslobodio prokletstva od greha i zakona. Celokupno delo Hristovo, sve Njegovo čovekoljublje sažima se u Krstu. Sveti Grigorije Palama nam pripoveda kako je neko upitao ironično jednog od bogonosnih otaca da li veruje u Raspetog, ovaj mu je odgovorio: da verujem u Onoga koji je raspeo greh.ˮ (Arhimandrit Georgije Kapsanis)

Časni Krst je čuvar svekolike vaseljene od demona i nečistih sila

U Starečniku je zapisano kako je avva Jovan pitao demone čega se oni najviše boje kod hrišćana, a demoni mu odgovoriše: Od tri stvari imamo strah: od onoga što nosite oko vrata, od onoga čime se kropite u Crkvi i od onoga što jedete na Liturgiji.

Onda ih je on ponovo upitao: Čega se od svega toga najviše bojite?

A oni mu odgovoriše: Kad biste dobro svojim životom održavali ono što jedete na Liturgiji, niko od nas ne bi mogao nauditi ni jednom hrišćaninu.

Dakle, ono čega se demoni najviše boje jeste Krst, Krštenje i božansko Pričešće.

U godišnjem krugu bogosluženja praznovanje i veličanje Časnog Krsta zastupljeno u četiri praznika:

1. Praznik Vozdviženja Časnog i Životvornog Krsta Gospodnjeg (14/27. septembra), spada u red velikih Gospodnjih praznika, kada se molitveno sećamo pronalaženja Časnog Krsta i povratka Časnog Krsta iz Persije u Jerusalim.

2. Krstovdan uoči praznika Prosvetljenja – Bogojavljenja, koji je u prvim vekovima bio poslednji nad pripreme katihumenâ za primanje svetog Krštenja na praznik Bogojavljenja.

3. Treća nedelja Svete Četrdesetnice koju nazivamo Krstopoklona nedelja zbog poklonjenja Časnom Krstu kada se iznosi na sredinu hrama da bismo se duhovno ukrepili u periodu duhovnog i telesnog podviga i posta.

4. Praznik iznošenja Časnog Krsta (1/14. avgusta), koji je najmlađi praznik posvećen Časnom Krstu.

U sedmičnom bogoslužbenom krugu svaka sreda i petak posvećeni su Časnom Krstu i sva himnografija ovih dana veliča silu i značaj Časnog Krsta i Hristovog dobrovoljnog stradanja i Vaskrsenja. U ovim danima, pored ostalog, poje se takozvani Krstobogorodičen, koji u svojoj sadržini objedinjuje veličanje Časnog Krsta sa molitvom Presvetoj Bogomajci.

Prvi podaci o prazniku Vozdviženja potiču iz 4. veku kada je praznik u Jerusalimu proslavljan sa posebnim toržestvom. Takođe saznajemo da je postojao određeni prezviter kome je bila poverena dužnost čuvanja Časnog Krsta koji je čuvan u sasudohranilici (jedan od tih prezvitera bio je sveti Porfirije potonji episkop Gaze), što nam i svedoči jerusalimski Arhiepiskop Kirilo.

Iz 6. veka saznajemo prve podatke o datumu praznovanja praznika, a od 7. veka imamo službu praznika. Glavna osobenost bogosluženja na Praznik Vozdviženja Časnog i Životvornog Krsta je čin vozdviženja (uzdizanja) koji se služi u sklopu jutrenja posle velikog slavoslovlja, a koji svoje korene nalazi u istoriji Crkve. Naime, praznik Vozdviženja postao je narodni praznik istočnog hrišćanskog carstva. Krst kao obeležje carstva postavljan je na svim javnim zgradama i uniformama, a episkopi i prezviteri su Časnim Krstom blagosiljali četiri strane sveta, dok je verni narod tiho ponavljao „Gospode pomiluj.ˮ

Čin vozdviženja služi se danas u hramovima nakon pojanja velikog slavoslovlja, a prezviter za vreme pojanja velikog slavoslovlja obučen u potpuno odjejanije kadi Časni Krst koji je položen na Časnoj trpezi. Za vreme pojanja „Sveti Bože…ˮ prezviter na sebe stavlja vozduh, Časni Krst položen na diskosu drži iznad glave, iznosi ga kroz severne dveri i staje ispred carskih dveri. Odatle načinišvi znak Krsta uzglašava„Premudrost, uspravno stojmo!ˮ posle čega pojci pevaju tri puta tropar praznika. Prezviter zatim sa sebe skida vozduh polaže ga na pripremljeno postolje (nalonj) koji se nalazi na sredini hrama, preko vozduha postavlja Časni Krst i kadi ga, posle toga tri puta poje „Krstu Tvome klanjamo se Vladiko, i sveto Vaskrsenje Tvoje pevamo i slavimoˮ. Za vreme celivanja Časnog Krsta poju se samoglasne stihire Časnom Krstu.

U katedralnim hramovima služi se ovaj čin sa takozvanim satnicama, a ovaj čin i celivanje Časnog Krsta simvolizuje odlazak Spasitelja na dobrovoljnu krsnu smrt nas radi i spasenja našega radi, pronalazak Krsta i tadašnje poklonjenje Krstu. Po svedočenju ustava carigradskog hrama Svete Sofije, iz 10. veka čin vozdviženja služio je sam Patrijarh. Naime, Patrijarh je uzlazio na amvon i uznosio Časni Krst.

Na večernjem bogosluženju imamo tri Starozavetna čitanja; Prvo čitanje govori o drvetu koje gorku vodu pretvara u slatku, a koje je u isto vreme simvol Krsnog drveta na kome je Spasitelj razapet. Drugo čitanje nas podseća da Gospod kažnjava i ispravlja one koje voli, dok treće čitanje govori o gradu Božjem u kome ćemo svi živeti.

Sva himnografija ovog praznika kako na večernjem tako i na jutarnjem bogosluženju veliča Časni Krst Gospodnji koji je po rečima Crkvenog pesnika izvor vaskrsenja našeg, čijom se silom otvraju rodu čovečjem vrata raja, koji je neoboriva potpora vernih čija nas sila uznosi sa zemlje na nebo. U prazničnom troparu molimo se da Gospod silom Krsta spase i sačuva narod svoj : „Spasi, Gospode, ljude Svoje, i blagoslovi nasleđe Svoje, pobedu daruj pravoslavnim hrišćanima nad neprijateljima njihovim, i Krstom Svojim sačuvaj Svoje žiteljstvo.ˮ

Po 50. psalmu na jutrenju pevamo da je Krst Hristov nada hrišćana, tvrđava vaseljene, lekar bolesnih i vaskrsenje mrtvih. Kanon praznika povezuje Časni Krst sa Starim Zavetom.

„O najblaženije drvo, na kome se razape Hristos Car i Gospod! Onaj koji pade, bi preko drveta prevaren, a na tebi bi prikovan Bog Koji daruje mir dušama našim.ˮ (Peta pesma kanona)

„Raširivši ruke u obliku krsta u utrobi morske zveri, prorok Jona predskaza spasonosno stradanje, a izašavši posle tri dana, predskaza nebesko Vaskrsenje Hrista Boga, Koji je telom bio prikovan i posle tri dana prosvetlio svet tridnevnim Vaskrsenjem.ˮ (Šesta pesma kanona)

„Ti si Bogorodice tajanstveni raj u kome je bez negovanja odrastao Hristos, preko koga se na zemlji zasadi živonosno drvo. Zbog toga, poklanjajući se Krstu koji uznosimo, Tebe veličamo.ˮ (deveta pesma)

Kod kanona praznika Vozdviženja imamo jedinstven slučaj da praznični kanon ima dve devete pesme, od kojih druga zamenjuje ceo kanon iz razloga što samo ovaj Gospodnji praznik nema drugi kanon. Posle šeste pesme kanona čita se sinaksar koji daje kratku pouku o prazniku, iznoseći značaj Krsta u delu iskupljenja.

Na Liturgiji praznika Vozdviženja svakodnevne antifone zamenjuju praznični antifoni koji svojim sadržajem direktno upućuju na značaj Hristovog raspeća na Krstu. Poje se vhodnoje praznika„Uznosite Gospoda Boga našeg i poklanjajte se podnožju nogu Njegovih jer je svetoˮ, a umesto trisvete pesme poje se himna Krstu „Krstu Tvome klanjamo se Vladiko, i sveto Vaskrsenje Tvoje pevamo i slavimoˮ, dok se kao pričasten poje psalamski stih „Neka se pokaže na nama svetlost lica Tvoga Gospode.ˮ (Psalam 4.)

Praznik Vozdviženja ima jedan dan pretprazništva i sedam dana poprazništva.

O postu na praznik Vozdviženja Nikon Crnogorac (Sirijac) piše: Nismo mogli naći ništa zapisano o postu Vozdviženja Časnog Krsta, ali on se svuda drži. Svakako po primeru velikih Svetih, jer su oni imali običaj da se za velike praznike postom čiste od greha. Dalje kaže da su se vernici tim postom pripremali za celivanje Časnog Krsta, pošto je i sam taj praznik radi toga i ustanovljen. Po posledovanju ne treba da jedemo maslo ni da pijemo vino, ali u spomen javljanja Krsta dajemo ovo razrešenje; u slavu raspetog Hrista i javljanja Njegovog. Ova primedba se nalazi i u tipiku Crkve Svetog Groba. Po današnjem grčkom tipiku (po činu Velike Crkve) ako ovaj praznik nije u subotu ili nedelju posti se s suhojadenijem. Post na Krstovdan prvo se pojavio tipicima jerusalimske redakcije, i u najranijim rukopisima.

Na kraju, u centru praznika Vozdviženja Časnog i Životvornog Krsta Gospodnjeg nisu istorijske ličnosti (poput svetog Cara Konstantina i njegove svete majke Jelene), već je centralna ličnost praznika Hristos Spasitelj i Njegova pobeda nad smrću.

Krst je uzdignut, uznesimo se sa Njim!
Vaskrsenje Hristovo je obnovljeno, obnovimo se sa Njime!
Neka ti celokupni Praznik i celokupna Tajna bude uzrok obnovljenja, o svešteno stado Božije!
Sveti Jovan Damaskin

Katiheta Branislav Ilić

Ostavite komentar

Ostavite komentar