Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Kultura

Dušan Dojčinović: Vodič za pozorišnu pre’stavu

VODIČ ZA POZORIŠNU PRE’STAVU

Pošto ste pretpostavljam, ko s’g, došli na prestavu ovuj, moju, stend ap, ulazite u foaje, spremate, pozorišne karte, jer neje lepo da drugi čekav, dok vi preturate po džepovi, i tražite karte.

 

I

Sprema se za pozorište, Boža, igra prestavu. Koe da obučem!?

– Da l’ će mi padne na pamet da pođem u pozorište, s koe ranim praci, il’ pa idem kude ovce?

– U džemper, štrokav, a ona s takvu ‘aljinu, štrokavu, što b’zdi!?

Treba se uparadim, al’ ne ko za gej paradu! Ne! Ne!

prestavu

Za pozorišnu prestavu, doveče oblačim, čistu majicu koja ne vonja na znoj i obično odelo, ko za u Leskovačku skupštinu, stranački sastanak, ako pa nemam onda sako, s’mo, ne sam se obukja, ko dizelaš, da idem u pozorište, (u trenerke, s kajlu oko gušu, ko kad su švercovali devize i gorivo iz 93-će, kako se vika :šel!?)

Ako pak obučem, kakvo senf odelo, pfff! Takoj se čuje senf kad ga stisneš iz tubu: pfff. Ko kolega Zalupajka, sa belu košulju, naročito leti, kad pripeče dzvezda, na njegovu promociju: Ne idi Barbika, Ona ko da je neka lutka! Ba-rbi-ka.

Niki ne znaje kako da se obuče za komediju, a kako pa za tragediju, od glumci. Ccc.

Ako šarenije obučete, za komediju, al’ ne ko u cirkus da idete, ne ovaj, kod Miroljuba, nego u pravi cirkus, da misliv da ste glupi avgust, i glumci se takoj oblačiv za prestavu u zvečenje od prestavu, majke mi, eve pitaj Božu glumca!?

Il’ pa kude sediš, ako sediš u parter, to bliže do glumci, kako se obučeš!?

Vidiš se ko iz avion, jbt. Izvini za ovoj jbt. Omače mi se, toj zbog drugaricu Zoranu, njojze svaka druga reč, jebote. Jbt.

– A sad pa koj nosi kravate!? Jebeš odelo, mislim se, političari, takoj!

A za premijeru, se skockaš, svečano, recimo, smoking, pa će misliv u publiku, da je došeja neki, državnik, u naš grad!

Da gi upadneš, u oko, he, he!

Šeširi se slabo nosiv, al’ toj, ne znači i da ja treba, da ga nataknem, će misliv, da sam šuntav, naduvan, kaubojac, s’g, nema po grad, šeširi…

I bižuterija se ne valja mnogo, po ruke, po gušu, ako gu ne otmev, usput, narkomani, će misliv da je ciganka, pa se nakitila s tolko zlato!

I na valja mnogo da se naprcka, s parfem, ona će takoj stvori, jednu neprijatnu atmosferu, za osetljivi, jednu nepodnošljivu, takoj da ne vrši torturu, parfem, ženski kad krene u pozorište, diskretno, umereno. Gucci! Ne: Gu-chi!

II

Zaveza se diza

Prvi čin

On prija, mislim parfem. Dok se zaveza ne digne, a pojedini snobovi, od žuti, kad počnev da kasniv na prestavu, to je nepristojno, takoj da uznemiravav i uredni gledaoci, koji su došli da na vreme kad i glumci, koji igrav prestavu, i dekocentrišev gi.

– Nemoj da se bavite, to je bezobrazluk!

– Takoj, nemoj se bavite! To je nepristojno!

Sreća pa naše pozorište, zatvoriv vrata, kad počne prestava.

Takoj da će prvi čin, prestojite pred vrata.

Što je bolje, nego da druge uzmemiravate, i izgledate pred celo pozorište ko bezobraznik!!!

Ili ako kasnite pa da podižete, celi redovi, zbog numerisano, sedište!?

Tuj naviku, izbega’ajte.

– Kad se na ma’, otvoriv, vrata, i blesne svetlo, u zamračenu salu, em dekocentriše, em smića. Pošto ste pretpostavljam, ko s’g, došli na prestavu ovuj, moju, stend ap, ulazite u foaje, spremate, pozorišne karte, jer neje lepo da drugi čekav, dok vi preturate po džepovi, i tražite karte, prestava s’mo što neje počela,ako pak idete sa neku žensku, pokažite na vratara dve karte, i prvo pustite, žensku da uđe, pa vi ulegnite.

Uzmite kaput u ruku, ako nema gardarober, pa tek ondak, ulegnite.

Ženska mož pre toj da popravi flizuru, a Vi da ič’čkate, hranu iz šupalj zub, pred ogledalom. Ako Vi dav program, za prestavu, uznite, dva, i za njuma, i za seb’, ako ne ništa, ćutite ko miševi.

– Zamislite sg situaciju, došli su dva, u sedmi red, i zauzeli Vi mesto, ko će rabotite!?

– Kulturno se obratite, oprostite, dopustite!

I počnite, da krčite put, ko da čistite, sneg, malka sa nagnete, i frc, levo, frc, desno, i tako će dođete, do svoje mesto.

A s’g, vi grabite, napred, i neje pristojno da gi okrenete grbinu, i krotko idete, nekog da ne nagazite, na žulj!?

– I s facu prema gledaoci, se okrenete, kad krčite, red, kroz gledaoci, ne smete gi okrećete grbinu.

Toe nepristojno!!!

Ako pa sedite, a neki drugi prolazi, ustanite, nemoj s’mo, da iskosite, noge, kolena, i takoj onemogućavate, prolaz, na ženu, il’ pa na čoveka.

Gledajte da sedite, tako da žena ne sedi s nepoznatog, muškarca, ako ste u par, došli, žene sa žene, sediv, a muški sa muški.

Takoj!

Ako ste pa dobili ulaznice, možete zamoliti, gledaoci do Vas, da zamenite karte, pa da si sedite do svoju lepšu polutku.

Ali ne takoj, da ak’ oni sediv u XV red, a vi u VII red, nema takve, nema šanse, osim ako žena na biletaru, nema dioptriju, ko piksle, nego će vi spari karte!

Ako onaj koji sedi do Vas, neće da uzme kartu, pa neće ga na silu naterate, ili ne daj bože, bijete, ali nemoj ni da razgovarate, preko njega, ako dodajete na svoju poznanicu, program, i takoj, nemojte preko njegovu grbinu, toj da činite, će ga uvredite, nego diskretno iza njegova leđa, i neka žena, nema monopol, nad program, nego neka na brzinu pogleda, pa neka Vam ga vrne.

E sad prestava, samo što neje počela, Vi nemojte da se osvrćete, na sve strane, da mandate s ruke, da se dovikujete, s nekog, preko celo pozorište.

Toj ispada, ružno!

Niti pa da š’pkate na nekog, nepoznatog, i da pokazujete, s prs’, na nekog u parter, na neku žensku, tako da celo pozorište, zaključi, da b’š od njuma zborite.

Posmatrajate celo pozorište, da slikujete bigim nešto.

Isključite, ga, turite ga u džep, dok traji prestavlja. Zamisli situaciju i s’g, svetlo se gasi, zaveza se diza, a Vi s laktovi, ko na šank! Zamislite da ovaj do Vas, ima isto na toj pravo da se razmane, neje pristojno. Zamračeno gledalište, zaveza se diza, počinja…

Drugi čin

Onija glumci koji igrav, u pozorište i na televiziju, uvek reknev, više da voliv da igrav u pozorište. Nego na televiziju. Pred kamere, jer su napeti ko mider, imav tremu, pa gi režiser, vrća, da ponove kad’r, i takoj.

A najviše zbog, interakciju s publiku: ko ja s Vas s’g!?

Tuj i tamo ogrebem se, hehe, za neku cigarku u publiku, da napraim štos, i taj kontakt, s publiku, prestavlja nešto prijatno.

Tako neki fluid, ko svetiljka da je fluid, al’ toj se vika: fluroscentno!!!

Toj nešto što struji između, scenu, i auditorijum, takoj se vika, na latinski. Pazi na latinski, zajebani Latini bili. Aj’ da ne pcujem.
– Takoj se stručno vika, ‘ebem li ga. Ete pa opcova. Oprostite.

Nego ako ste i gledaoc, mož da naškodite, na atmosferu, toj ne zavisi, samo od glumci, tišinu čuvajte ko poljak, vinjage u lojze!!!

Potreban je taj fluid, koji će omogućiti lepšu, i kvalitetnu predstavu, pazi kako se pravilno izražavam jebo te. Ups, pa opsova! Izvinite.

Ako Vi je do smejaanje, a glumac Vas zasmejuje, cerekajte se do milu volju, al’ nemoj se smejete, na silu, kiselo, ko neka fuksa da prostite!!!

I ne šljapkajte, dok traji prestavlja, utisci se sređuju posle sas prijatelja, il’ pa u pauzu.

Nemojte, jer tako smićate, na ostali komšije u publiku, koji će počnu da ve umiruju, s ono poznato: ššš! Ko da juriv ćukavci, iz grojze.

Što će opet, i na gledalište, i na glumci, izgleda tako glasno, ko da se derete.

Ako škripi stolica, sedište, sedite mirno, nemoj mrdate, ko da imate kondrci u dupe, ako se neka ženska, s golem šešir, nacepila pred Vas. Lepo gu zamolite, da ga skine, jer Vi smića, ne mož vidite scenu od njuma, takoj vu reknite, slobodno.

Ne šuškajte s kesu bombone, ako volite da gi šmrćkate, ko ja.

Pa niko neće odmota, sendvič, u pozorište, ako vikav botovi-sendvičari, il’ veliju sirenje, iz foliju!?

Ako ste zagladneli, sačekajte pauzu.

I uz neko priručno bifence, il’ u neki skriveni kutak, u foaje, iscepite ga brgo.

Ne iskašljujte se, u pozorište, ko magaricu, da imate, mislim na kašalj.

Ako ste prelađeni, nemoj da idete u pozorište, odgodite toj za drugi put.

Ili pa uzmite neko sredstvo, da umirite kašalj, ima gi po apoteke.

Ako ve napadne kašalj, iskočite iz pozorište, pa makar cel red ljudi podignuli. Takoj, na sto ljudi, neće pokvarite, uživanje, i veče.

Nemoj glasno da negodujete.

U pozorište, il’ da zviždite, pa neste na Dubočicin stadion!

Nemojte ni pogrešno da aplaudirate, prekidate, nit koja je ostvarena između scenu i gle’alište.

Žene nemoj se ukrutite ko praziluk, smejte se ako Vi je smešno!

Ali ne dobacujte. Pozorište neje fuzbalsko igralište. Ponavljam, upadice su potpuno neumesne, a pokušaj da se ipadne duhovit, ukazuje da nismo dobro vaspitani, poviše nego da smo duhoviti.

Al’ nemo da se nameračite na nekog glumca, duhovitog, i prisebnog, mož’ da izvučete deblji kraj. Od foaje do garderobu.

I takoj, zavesa se posle prvi čin spustila u pozorište, se upalila svetlos’. Počinje, naš…

Treći čin

Ako Vi se pripuši, pazite da se ne desi, da svi muški iskoče, pred pozorište da čuriv! I jedna ženska da ostane sama u gledalište.

Neko muško će mora, da ostane da vu pravi bas.

E sad na tuj puš pauzu, sve se potanko lepo ispričajte i od prestavu, bolje nego u pozorište.

Ako diskutujete, pazi da toj bude samo s onog s kog razgovarate.

Niste stručnjak za pozorište. Će ispadnete smešni, u oči glumca, koji ne igra u tuj prestavu, a prošao je tuj.

Prestrogo i oštro suđenje o prestavu, može da oneraspoloži drugog gledaoca, će iskvari ćef, da ozlovolji nekog.

Kupite na ženu bombone, taj pepermint, bez šećer, koji i Vi šmrćkate, posle prestavu. Ako ste u sredini reda i vidite da se prestava završava, pođite si prvi, nemo’ da čekate da drugi iskočiv, pa Vi!!!

Četvrti čin

I s’g, zavesa se posleđan put spušća i do maločas, od učtivog čoveka sad ispadate nemilosrdan, gazite gi preko noge, gurate se, jurite prema izlaz!!!

Sramota.

Pokvairli ste sve i utisak da ste čovek koji se lepo ponaša. S’g se vidi kakvi ste. U tuj neverovatnu gužvu i krkljanac, gurate se s laktovi, gurate ženu pred Vas. Vičete na ženu s biletaru, s’g ne izgledate lepo nego rđavo!

S’mo, da ste se okrenuli pred ogledalo, tuj u foaje, da vidite kako izgledate rđavo.

Slažete se!?

Red je i bilo da sačekate kraj prestave, da nagradite glumci s apulauz, oni za toj žive, ne od platu.

Pozdravite gi za napor od tri sata, zamislite kako se osećav glumci kad vide onoj guranje, beganje iz pozorište, čim se zavesa digne ko da su gledaoci jedva čekali da klisnu s njuma.

Ako Vi se prestava neje dopalne, nemoj da zviždite niste na Dubočicin, ni na Slogin ni na Moravac, stadion.

Možda je glavni krivac pisac, ne pozorišni komad!?

Dulence! On obično neje tu i kakve ima svrhe da zviždite, na glumci koji su se svojski potrudili da odigrav najbolje što umev.

Aplaudirajte, gi nemoj da vikate ime! Ni omiljenog glumca…

Publici. Na svi gi tapšite s dlanovi i tako s’g kad odate zahvalnost, na glumci, sas aplauzi iskočite, strpljivo uzmite kaput, ogrnite ženu ako gu imate, pomozite joj da se obuče i iskočite. I otpratite gu, ne gu ostavljajte samu da luta. Po puste i mračne ulice.

KRAJ

1 komentar

Ostavite komentar

Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter