PREDNOSTI BORNE KISELINE I NJENE SOLI

Boraks i borna kiselina su materije sposobne da ubijaju patogene najšireg spektra i nemaju ni najmanje problema u ubijanju gljivica.

 

Reč je o tome da se ubijaju patogeni u tolikom broju da ih telo ne može odstraniti dovoljno brzo i samim time, dolazi do (privremenog) akutnog trovanja toksinima (leševima) patogena, što može biti poprilicno neugodno.

boraks i borna kiselina

Uzimanje boraksa i borne kiseline može imati isti taj efekat, jer je ubijanje patogena prisutno i pri uzimanju boraksa, te saveti o postepenom povećavanju doza, kao i češćem uzimanju manjih doza boraksa i borne kiseline vrede i ovde.

Sam bor je hemijski element, koji je neophodan za funkcionisanje našeg organizma. To ga, slično kao i jod, čini nečim što se pored lečenja treba koristiti i kao dodatak ishrani, ako ga nema dovoljno u hrani koju jedemo. No, kako to već biva u modernom životu, bora nema dovoljno u ishrani i najverovatnije treba da ga uzimamo kao dodatak.

Na važnost bora u obliku boraksa i borne kiseline pažnju je skrenuo Walter Last u svom fantastičnom članku “Zavjera o boraksu” koji je u celosti preveden u zagrebačkoj Svjetlosti.

Boraks je prirodni mineral, so borne kiseline koja se kao takva kopa u rudnicima boraksa, uglavnom u Kaliforniji i Turskoj. Kao takav je prilično jeftin, ali ima i svojstva koja mogu ugroziti celokupnu farmaceutsku industriju zbog nekih njegovih svojstava o kojima će biti reči. Na našu žalost, boraks je zbog toga došao na crnu listu i sve teže ga je nabaviti.

No, pre svega treba reći da uprkos pokušajima da se zabrani, boraks je u stvari izuzetno bezbedan. Što se tiče njegove toksičnosti, ona je dvostruko manja od toksičnosti natrijum hlorida, tj. kuhinjske soli, onoj istoj koju dodajemo u svako svoje jelo. Razlozi za zabranu boraksa se nalaze upravo u njegovoj lekovitosti, o kojoj se ne želi puno pričati.

Dakle, kao što je već rečeno, boraks ima svojstvo ubijanja patogena. Kada se boraks uzima oralno, dolazi u želudac i tu u dodiru sa hlorovodičnom kiselinom (HCl) postaje borna kiselina i kuhinjska so (natrijum hlorid). Borna kiselina je vrlo efikasna u ubijanju patogena, pogotovo virusa, gljivica, ali je nešto slabija u ubijanju bakterija. Može se reći da borna kiselina ima odlična antiseptična svojstva.

Kao lek se dokazao odličnim u lečenju artritisa, pre svega zato što odlično ubija patogene, ali i pored toga boraks, tj. bor kao element je bitan u regulisanju rada paratiroidne žlezde i sudeluje u regulaciji kalcijuma, magnezijuma i fosfora. Zglobovi koji su zahvaćeni artritisom dokazano pokazuju veliki manjak bora i samim time, pored ubijanja patogena, bor je potreban da bi se zglobovi i kosti zahvaćeni artitisom vratili u svoje normalno, zdravo stanje.

Prva stvar koju bi neko ko ima artritis trebao da uradi jeste da pokuša s uzimanjem boraksa. Rezultati su obično vrlo brzo vidljivi i već u nekoliko sedmica pacijent zna da li ima koristi od uzimanja boraksa ili ne. A sama terapija može da traje do nekoliko meseci. Naravno, individualni slučajevi mogu potrajati i duže, a u nekim slučajevima možda i ne može više doći do potpunog nestanka simptoma, zavisno o telesnom oštećenju koje je nastalo do trenutka početka lečenja.

Pored artritisa, osteoporoza je jedan od velikih problema današnjice, a s obzirom da ona nastaje zbog nedostatka bora i magnezijuma u organizmu, važnije od uzimanja kalcijuma (koje ustvari samo pogoršava stanje, pogotovo ako se ne uzima bor i magnezijum, te se ne izlaže koža suncu da bi se proizvodio vitamin D) je svakako uzimanje bora u obliku boraksa ili borne kiseline, te uzimanje magnezijuma i sunčanje (ali bez krema za zaštitu od sunca). Uzimanjem boraksa se kalcijum iz organizma i mekih tkiva počinje vraćati u kosti i zube, tamo gde bi i trebalo da bude. Boraks to postiže regulisanjem polnih hormona, testosterona i estrogena, kao verovatno i još nekim procesima. Samim time ima i podmladujući efekat na celi organizam. Za pomoć pri osteoporozi, nužno je uzimanje magnezijuma. Sam boraks ne može obrnuti proces osteoporoze, ali zajedno s magnezijumom se postižu odlični rezultati.

Što se tiče njegovih svojstava u ubijanju patogena, tu je zaista jak, ali se ističe njegovo delovanje na kandidu, koja danas doživljava pravi bum. Pre svega, uzimanje antibiotika utiče na dobre bakterije, koje prve bivaju ubijene antibioticima. A nakon toga čovek postaje lagana meta za razne gljivice od kojih je kandida dominantna.

Samim tim, uzimanjem boraksa možete uspešno lečiti kandidu, čak i u izuzetno teškim slučajevima sistemske kandidijaze će vrlo brzo postići odlične rezultate. U slučaju vaginalne infekcije boraks možete unositi i direktno u vaginu putem želatinoznih kapsula koje napunite boraksom. Kapsule bi trebalo da budu od prirodnog gela koji će se otopiti u vagini. Druga mogućnost je izrada malih tabletica od boraksa i kokosovog ulja, koje je na sobnoj temperaturi u čvrstom stanju, pa se može oblikovati u kuglice, te se može lako umetati u vaginu. Boraks uziman na taj način je izuzetno efikasan za lečenje mnogih vaginalnih problema.

Efekat ubijanja patogena je nesumnjiv i brz, tako da celi niz bolesti i problema može biti tretiran boraksom. No, pored lečenja bolesti, upravo zbog potrebe organizma za borom (koja nije službeno utvrđena od strane medicine) da bi normalno funkcionisao, on se može smatrati i dodatkom ishrani. Doduše, bor se nalazi u skoro svakoj hrani kada je ona u svom prirodnom, sirovom obliku, što je još jedan dokaz o važnosti bora. No, današnja ishrana i način života dovode do toga da ga ima sve manje i manje u samoj hrani i samim tim u nama, što znači da i zdravi ljudi mogu uzimati boraks ili bornu kiselinu kao dodatak ishrani.

Pored toga se boraks može koristiti i za detoksikaciju organizma od flora. Što danas isto tako može biti vrlo korisna primena, kada se flor nalazi svuda, pa čak i u pastama za zube.

To nas dovodi i do načina uzimanja boraksa i borne kiseline.

Da bi se boraks pripremio za uzimanje, potrebno je otopiti 5-6 grama (jedna kašičica do vrha puna) boraksa u jednoj litri vode. Rastvor treba promešati dok se sav boraks ne otopi. Nakon toga se jednom dozom može smatrati 5 mililitara koncentrata, koji se doda u čašu vode (1-2 decilitra vode) i zatim se popije.

Kada pričamo o boraksu kao dodatku ishrani, tada je dovoljna jedna ili dve takve doze (dakle, 5 ili 10 mililitara) dnevno. A ako pričamo o terapiji boraksom, pogotovo kod kandide, tada su potrebne veće doze boraksa i preporučuje se postepeno povećanje doze. Dakle, svaki sat da se proba uzeti bilo 5 mililitara koncentrata ili pak s vremenom da se uzima i sve više.

Za površinsku upotrebu (recimo, u slučajevima atletskog stopala) može se upotrebljavati boraks tako što ga stavite u lavor s vodom i zatim u toj vodi ispirate stopalo. Vrlo je efikasno i nekada je dovoljan samo jedan tretman da bi se izlečilo atletsko stopalo.

Uopšte je za površinsku upotrebu može biti efikasnija borna kiselina koja se nanosi na zahvaćenu kožu.

I sada dolazimo do pitanja nabavke boraksa i borne kiseline. U EU je boraks povučen iz prodaje uprkos njegovoj bezbednosti i efikasnosti u tretiranju celog niza bolesti i zdravstvenih problema.

Izvor: Slobodni.net