Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Kultura

Nagodba sa zaboravom – Dejan Aleksić

NAGODBA SA ZABORAVOM

nagodba sa zaboravom

Zaborav ne počinje. On se oduvek
završava. Ili se mi početka
njegovog, može biti, ne sećamo.

Uveče navijamo budilnike
kao zamke za sitnu zverad,
ili posvećeno, pre sna,
napipavamo neki stari ožiljak:
dokaz da nismo izgubljeni.

Može se reći da su protutnjale vojske,
ali i da miriše mleko pod krovovima
koje preleću divlje guske.

Može se voleti i biti voljen
i, svakako, verovati da telo je prah;
otisci kopita u crvenom pepelu
bivših imperija. Da, bilo je ljubavi
i nesreća i glasio se lovački rog
iz starih šuma, tamnih kao krvotok
u telu usnulom posle strasti.

I ti si zaspala. I sada čujem samo
tvoje mirno disanje. Prošla je nedelja
i čeka nas novi radni dan.

Ležem kraj tebe, kao što ruka pustinjaka,
zalutalog u razvaline palih gradova,
posvećeno leže na list propovedi.

Ako do sada nije, valjalo bi
da zaborav napokon počne.

Jer, kako zaspati na bedemima sopstvenog tela
dok trunu pod nekom mirisnom travom
tolike trube i tolike mamuze?

Ostavite komentar

Ostavite komentar