Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

TVOJ OBRIS

tvoj obris

Među drvećem u ponoć povijenim
Međ svetlim prikazama zloga mraka
Menja se nekako naša snaga
Neko se kreće ukorak s nama
Hodaš i viješ lovor odoru
A vetar je trza, kida i zadiže
Ne boj se, ti ne hodaš sama
Stupa za tobom sve drveće
Zemlja ko eho minulih dana
odjek tegli šumni
A naše senke i mrtva stabla
bese nebeske rumeni
Čudno se srebriš anđele moj
u perima duginim
Nada mnom planine, vitke kule gradova
Nada mnom…
Modri, široki prozori
I svetli lampini snopovi
I tvoj obris, tvoj svetli obris
Takvu te znam,
takvu te znam
Mila moja, već kasno je
povija se žuti maslačak
U dolinu navire brdo senki
Tiho predvečerje
Već kasno je, već kasno je,
Mila moja teško je iz ljubavi se podići
A još teže od zlih vesti
Dok gledaju nas u mrkloj mladini
Sve hladnije, sve hladnije
bojiš se?
Ne plaši se, ne plaši se
to samo mesec je, gle,
pere srebrne marame
to samo tiha trava je,
trava nikla kroz kamenje
A ljudi su, čuj – ljudi su duše detinje
Modri široki prozori
I svetli lampini snopovi
i tvoj obris,
svetli obris
Takvu te znam
takvu te znam

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: