Ja sam rođen iza ovog sveta, I cvetam bodljama umesto latica, Sa mnom nije moglo makar kako, Iako je moglo i ovako i onako! Meni jutro u ponoć svanjiva Zalud mi pesmom rane vidaš. Ja sam rana živa!
Jer,
Sva u ritama je moja muza, Ne bistri oko, već zarđa sve od njenih suza!
Jer,
Moje pesme imaju samo tri akorda, Tuga, jad i beda, A, moji stihovi druga nemaju, Nijedan se s drugim rimovati ne da!
Al’, pusti sve, samo sviraj, sviraj, Ne tražim milost, Daj šta daš, Spasavaj ovu pesmu i ovo veče, od mene, Ako boga znaš!
