Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Duhovnost

Jurodivost po Bogu znači preziranje i odricanje ljudske slave

LUDOST RADI HRISTA

Sirijski đakon i hrišćanski teolog iz četvrtog veka sveti Jefrem Sirin ostavio je priču o ženi kojoj je bila data jurodivost po Bogu, a koja podrazumeva život dostojan božanske ljubavi i odbacivanje slave od ljudi.

 

U ženskom (tavenisiotskom) manastiru živela je jedna devstvenica, koja se predstavljala kao maloumna i đavoimana. Toliko su je se svi gnušali da čak nisu ni jeli zajedno s njom. Ona je obično boravila u kuhinji i tamo je obavljala svako zaduženje.

jurodivost po bogu

Moglo bi se reći da je ona na delu ispunila ono što je zapisano: Ako neko među vama misli da je mudar u ovom veku, neka bude lud da bi bio mudar (1 Kor. 3, 18). Glavu je povezivala krpama i tako je služila. Od četiri stotine monahinja, nikada je nijedna nije videla da jede. Za sve vreme svog života nije sela za trpezu, niti je uzela komadić hleba, nego je skupljala mrvice i otpatke sa stola i time se prehranjivala. Nikoga ničim nije uvredila, nikada ništa nije rekla, ni malo ni veliko, nikada nije uzroptala, iako su je često udarali i rugali joj se.

Jednom prilikom se Pitirimu, poštovanja dostojnom otšelniku, javio angeo Gospodnji i rekao:

“Zašto o sebi misliš da si blagočestiv i ponosiš se što živiš na takvom mestu? Hoćeš li da vidiš ženu, koja je blagočestivija od tebe? Pođi u ženski tavenisiotski manastir i naći ćeš jednu koja na glavi nosi krpu. Ona je bolja od tebe, jer se bori sa tolikom oskudicom, a nikada se svojim srcem nije udaljila od Boga. Ti, međutim, iako sediš ovde, u mislima lutaš po gradovima i kao da nikada i ne izlaziš iz njih!”

Pitirim je ustao i pošao na mesto gde se nalazio manastir, tražeći najpre od nastojatelja dozvolu da uđe u ženski manastir. Oni su odlučili da ga puste, jer je to bio od svih uvažavan starac. Kad je ušao ovamo, Pitirim je zatražio da vidi sve manastirske žitelje. Jurodiva se, međutim, nije pojavila. Na kraju im je rekao:

“Upoznajte me sa svima, jer ovde neko nedostaje!”

Oni su mu na to odgovorili:

“Ovde, u manastirskoj kuhinji, imamo i jednu jurodivu ili, kako ih zovu, maloumnu.”

Starac im kaže:

“Dovedite i nju, hoću da je vidim!”

Sestre su je pozivale, ali ona nije htela da dođe. Možda je razumela o čemu se radi, a možda joj je to i po otkrovenju bilo poznato. Počele su nasilno da je povlače, govoreći:

“Sveti avva Pitirim želi da te vidi!”

Kad je najzad došla i kad je Pitirim video krpu na njenoj glavi, pao je pred njene noge i rekao:

“Blagoslovi me, mati moja!”

Međutim, i ona je pala pred njegove noge i uzviknula:

“Blagoslovi ti mene, avvo!”

Svi su se zaprepastili i počeli da mu govore:

“Nemoj da te uvredi, avvo, jer ona je jurodiva!”

Starac im na to odgovara:

“Vi ste jurodivi, jer ona je i meni i vama mati (tako nazivaju ženu duhovnog života). Želeo bih da se u dan suda pokažem dostojan nje!”

Kad su to čuli, svi su pali pred njene noge, plačući zbog različitih uvreda koje su joj naneli. Pošto se pomolio za njih, Pitirim je posle nekoliko dana otišao. Jurodiva, međutim, nije mogla da podnese slavu i poštovanje sestara, kao ni njihova izvinjenja, pa je otišla iz manastira. Niko nije znao kuda se zaputila, gde se sakrila i kad je okončala.

Eto kakva je jurodivost po Bogu i preziranje ljudske slave! Odbacivši slavu od ljudi, ona se udaljila, jer je želela da je proslavi Bog, koji uistinu i proslavlja one što ga ljube. Njemu neka je slava u vekove! Amin.

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Proktomed Dr Milena Šćepanović oglas sideba baner
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter