Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Duhovnost

14 pravila za odlazak u crkvu (starac Kleopa)

PROPISI DOLASKA U HRAM

Rumunski pravoslavni starac Kleopa govorio je o tome koja pravila za odlazak u crkvu vladaju u hrišćanstvu, u smislu blagodostojnosti za vernike koji odlaze u bogomolje nedeljom i praznicima.

 

Braćo, treba da znate da hrišćanin koji odlazi u crkvu ima 14 kanonskih blagodoličnih pravila, ako želi da mu bude na korist Sveta crkva. Ako ih ne ispunjava, odlazi u hram na osudu.

pravila za odlazak u crkvu

Izložiću vam blagodolična pravila za hrišćanina koji odlazi u Svetu crkvu.

Ako hoćete da vaistinu budete sinovi Hristove Pravoslavne crkve, koja nas skoro 2.000 godina rađa vodom i Duhom na Krštenju, u Crkvi Hristovoj koja je stub i tvrđava istine, znajte pravila za odlaženje u Crkvu, kao što sledi:

1. Prvi kanonski uslov da bi odlazio u svetu crkvu jeste da se sa svima pomiriš. Ako ide majka u crkvu ili otac, neka kaže: „Oprostite mi, deco! Oprosti mi, suprugo!“

2. Drugi kanonski uslov. Kada odlaziš u crkvu, odnesi mali dar iz svoje kuće. Makar svećicu, makar novčić, prosforu, čašu vina, šta možeš. Jer kroz taj mali dar koji nosiš u crkvu blagosilja se ceo tvoj imetak, jer ga daješ na žrtvu Bogu.

3. Treći kanonski uslov. U crkvu je dobro da odlaziš jutrom ranije, da bi mogao uhvatiti Vaskrsno jevanđelje jutrenja i Slavoslovlje. I istovremeno, ako odeš ranije, možeš se u miru pokloniti, nema mnogo sveta u crkvi, odeš na svoje mesto i tako ne remetiš bogosluženje.

4. Četvrti kanonski uslov. Muškarci treba uvek da stoje u crkvi na desnoj strani, a žene na levoj strani. I ovim redosledom treba da stoje u crkvi: stari ljudi na čelu, sredovečni iza njih, najmlađi iza njih, mladići i dečaci isto tako. Takođe i žene. A između muškaraca i žena ostavite stazu u crkvi, da bi prošao ko dođe da se pokloni i da odnese dar svetom oltaru.

5. Peti kanonski uslov jeste da ne razgovarate u crkvi, jer je to veliki greh. Ako je velika potreba da govoriš, govori šapatom ili znacima.

6. Šesti kanonski uslov. Ako odeš u crkvu, nemoj izlaziti dok se ne završi bogosluženje. Samo, Bože sačuvaj, ako si bolestan ili ako što postradaš. Ali inače nemoj izlaziti, jer ako izađeš pre završetka Liturgije, podoban si Judi, koji je izašao sa Tajne večere, gde behu za trpezom Spasitelj sa apostolima, i otišao je i prodao Hrista. Tako poučava Sv. Jovan Zlatoust.

7. Sedmi kanonski uslov za one koji odlaze u crkvu. Kada se klanjate svetim ikonama, nemojte celivati Svetitelje u lice, jer je greh. Nije dopušteno. Ako je Svetitelj oslikan u stojećem položaju, celivaš mu noge; ako je oslikan do pojasa, celivaš donji deo ikone.

8. Osmi kanonski uslov. Znajte da nakon što sveštenik izrekne blagoslov početka Svete liturgije, nikom više nije dopušteno da se klanja u crkvi ili da još nosi darove oltaru, jer je to veliki greh.

Kada čuješ da sveštenik kaže: „Blagosloveno Carstvo Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova“ – gotovo je! Od tada svako stoji mirno na svom mestu, ne odlazi više da se klanja. Čak i ako si došao s darom u crkvu, sa svećom i sa prosforom, predaćeš ih na kraju.

Jer od toga časa sveštenik stupa u Svetu liturgiju i nema više vremena da uzme dar. Jer ako odeš, i on prestane sa liturgisanjem, ostaje mu mnoštvo molitava, i ima greh. Dakle, darovi se predaju u crkvi do blagoslova Svete liturgije.

Od tada nadalje nije više dopušteno ni da se klanjaš, zato što uznemiravaš one koji žele da slušaju Svetu liturgiju.

9. Deveti kanonski uslov. Hrišćani treba da kleče kada se osvećuju Prečisti darovi, kada se poje: „Tebe pevamo, Tebe blagosiljamo…!“. Drugi kleče i na Jevanđelju. Nije greška. Na Dostojno i na Oče naš, tada se kleči. I nakon što se otpoje Oče naš, vrši se celiv mira. Tako se ranije postupalo. Sada se u pojedinim crkvama to zaboravilo. (Ovo je običaj Rumunske Crkve, nap.izd.)

Koji imaju razdrešenje i žele da se pričeste Prečistim tajnama treba da traže oproštaj od svih, od najstarijih do najmlađih. Ako su muškarci, odlaze najstarijim ljudima sa čela. I od kojih su imali kakvo ožalošćenje, Bože sačuvaj, neka traže oproštaj: „Oprosti mi, brate! Oprosti mi rode, ili susede!“.

Isto tako i žene neka idu najstarijim ženama i neka uzmu oproštaj, neka im celivaju ruku, a ove neka ih poljube u čelo. Taj poredak se vrši pre no što se odlazi na Sveto pričešće. I potom uzimaš upaljenu svećicu i kod ikonostasa je daješ Crkvenjaku u ruke; ne ideš s njom pred sveštenika, pred Sveti putir.

Zato što kad idete pred Sveti putir nije dopušteno da budete sa upaljenom svećom, niti da se još osenjujete Svetim krstom, jer je velika opasnost. Događalo se mnogima da su, krsteći se, udarili Sveti putir, sveštenika, i prosuli Svetinje. Dogodilo se u mnogim crkvama.

Ja sam tako postradao. Došao je jedan iz Velike Saske na pričešće; bejah starešina u manastiru Slatini, i udario me je po Svetom putiru, i – da ga ne bejah držao – pao bi nasred crkve. Imao sam Svetinje u njemu. I ipak mi je prosuo deo Svetinja. Imao sam da tvorim epitimiju i pravilo.

Neki momčić, kada se prekrstio, gurnuo je Sveti putir. I da ga ne bejah čvrsto držao, celog bi mi ga prosuo, i iz tog razloga ne bih više mogao da budem sveštenik. Skamenio se i on. A bejah im rekao, jer behu stotine ljudi sa upaljenim svećama: „Nemojte se više krstiti kada stignete pred Sveti putir, i sveće ostavite tamo kod ikonostasa!“

Kada odeš pred Sveti putir, prekrstiš ruke na grudima. I tada sveštenik uzima kašičicom Presvete i Prečiste tajne i daje ti da ih primiš.

10. Deseti kanonski uslov. Nakon što si primio Prečiste tajne Isusa Hrista, pređi ka đakonskim dverima, da bi ti tamo dali naforu i čašicu vina. Zatim odite do pevnice ili u pripratu, da biste očitali molitvu blagodarenja nakon Svetog pričešća.

Treba da znate da niko ne sme da se pričesti, ako nije pročitao molitve za pričešće. Zatim – zahvalne.

Ko se pričestio ne sme više da celiva ruku svešteniku. Dok ne budeš jeo, ne smeš više da celivaš ni svete ikone, ništa; jer si tada primio Hrista. Nakon jela možeš da celivaš ruku i svete ikone.

Nakon pričešća nije ti dopušteno da pljuneš tri dana i tri noći. Tako je po kanonskom poretku. Ali bar do sutrašnjeg dana; makar 24 sata, upamtite. Ali knjiga kazuje tri dana. Tako je nakon Svetog pričešća.

Koji su u braku i žele da se pričeste Prečistim tajnama treba da čuvaju čistotu u porodici bar tri dana; a nakon što su se pričestili da je održe bar dva dana. A u postovima treba u sve dane da žive u čistoti.

11. Jedanaesti kanonski uslov. Koji je došao u crkvu iz neke porodice naziva se apostolom porodice. On treba da uzme svetu naforu za sve ukućane.

Ukućanima nije dopušteno, Bože sačuvaj, nedeljom i praznikom da pojedu štogod dok ne dođe onaj iz svete crkve da im donese svetu naforu, da uzmu svetu naforu umesto Prečistih Tajni. Jer se na grčkom sveta nafora naziva antidoron, to jest – umesto darova, zamenjuje Prečiste tajne za one koji ne mogu da se pričeste.

Nedeljom i praznikom, u vreme svete Liturgije, nije dopušteno da pripremaš jelo, jer je to velik greh. Pripremi jelo od subote uveče i stavi ga gdegod na hladnom, jer imate sada frižidere, i podgreješ ga kada dođete iz crkve. U slučaju neodložne potrebe, nakon što izađeš sa Svete liturgije, dopušteno ti je da pripremaš jelo. Ali u vreme svete Liturgije, kada sveštenik vezuje nebo sa zemljom i vadi častice za milione duša, nemoj da se laćaš pripremanja hrane, jer je veliki greh!

Tako je bilo kod naših predaka. Pitajte stare, jer su tako držali ranije! Nije se pripremala hrana nedeljom. Veliki je greh. Nije dopušteno da ložiš vatru i da pripremaš hranu kada sveštenik služi božansku Liturgiju za toliko miliona hrišćana, gde posreduje opraštanju za tolike duše, i za one iz pakla, i za one s nebesa, i za one sa zemlje.

12. Dvanaesti kanonski uslov. Ko je bio u Svetoj crkvi, kada je sveštenik rekao: „U miru iziđimo! U ime Gospodnje“ i izvršio otpust, to jest kraj Svete liturgije, čini tri poklona posred crkve i odlazi kući.

Od crkve neka se ne zaustavlja do svojih vrata. Da ga kako ne odvede đavo od crkve u krčmu ili na igranku, jer onda teško njemu. Otpočeo je s Bogom i završava s đavolom. Jer tako čini neprijatelj: „A da li da odem tom rođaku; ali, da odem onome tome; ali, da odem malo u krčmu!“

Radost đavolova što te je izveo iz raja Božijeg i odvodi te u pakao, jer krčma je čeljust pakla. Tako je nazivaju svi Sveti Oci.

Kada si ušao u krčmu, đavo ti ukucava tri klina. Prvi klin kada si stavio nogu na prag krčme, drugi – kada si seo na stolicu za stolom u krčmi; i treći – kada si uzeo prvu čašu. Zatim si njegov: drži te on tamo, ne izbavljaš se brzo. Ukucao ti je tri klina.

Dakle, s vrata crkve idi pravo kući!

13. Trinaesti kanonski uslov. Kada odeš kući, očitaj molitvu kod Svetih ikona, i kada svi sednu za trpezu, ti im ispričaj šta je i tebi ostalo u glavi iz crkve: „Gle, bio je taj i taj Apostol, to i to Jevanđelje; sveštenik je održao tu i tu propoved; gle ovako je pojao pojac; tako je lepo bilo!“, da bi čuli i oni koji, iz blagoslovenih razloga, nisu mogli da idu u crkvu.

14. Četrnaesti kanonski uslov. Nakon što si i ti jeo, odmori se dva sata. Zatim treba nedeljom i praznikom da ideš u posete i da posećuješ bolesne i uboge.

Ako znaš kojeg bolesnog starca ili koju bolesnu ženu ili dete, ili koga ko leži u postelji mnogo godina, idi i poseti ga, jer čuj šta govori Hristos u dan Suda: Bolestan bejah i ne posetiste me (Mt 25,43).

Ako ne možeš odneti ma i najmanji dar bolesnome, otidi i reci mu reč utehe: „Trpi, brate! Moli se Bogu, jer te ljubi! Koga Bog ljubi toga i kori. I ako budeš trpeo na ovom svetu, nećeš više trpeti zagrobno. Tako je trpeo Jov, tako je trpeo Lazar!“

Dakle, četrnaesto pravilo jeste da posećujemo stare i bolesne nedeljom i praznikom.

Ovo su ukratko 14 pravila blagodostojnosti za hrišćane koji odlaze u Svetu crkvu nedeljom i praznicima.

Ostavite komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter