Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Zdravlje

Zašto nas boli peta? Plantarna fascija kao uzrok bola u peti

HRONIČNO STANJE

Uzrok bola u peti leži u izmenjenoj strukturi vezivnog omotača koji se širi duž tabanskog dela stopala, od unutrašnjeg dela pete ka prstima i naziva se plantarna fascija.

 

Bol u peti pri prvim jutarnjim koracima, nakon dužeg mirovanja ili pak, posle višečasovnog stajanja, jedan je od simptoma sa kojim se susreće veliki deo populacije.

uzrok bola u peti

Procenjena učestalost ovog bolnog stanja je čak oko 10 odsto i dva puta se česće javlja kod žena. Simptomi su na početku uglavnom slabo izraženi i većina osoba im ne pridaje važnost, očekujući spontani oporavak. Nažalost, u jako malom broju slučajeva tegobe mogu spontano da se povuku, te se prelazak u hronično stanje veoma lako i često dešava.

Šta je zapravo uzrok ovog bola?

Široko je rasprostranjeno mišljenje, čak i u stručnoj javnosti, da je najčešći uzrok ovog bolnog stanja postojanje petnog trna, što i uslovljava pogrešno usmerene dijagnostičke i terapijske postupke.

Uzrok zapravo leži u izmenjenoj strukturi vezivnog omotača koji se širi duž tabanskog dela stopala, od unutrašnjeg dela pete ka prstima i naziva se plantarna fascija.

Ova struktura služi da amortizuje pritisak pri osloncu i tokom života izložena je brojnim mikropovredama. U jednom trenutku njena struktura postaje u većoj meri izmenjena i tada počinju da se javljaju i prve tegobe. Petni trn može i ne mora da postoji u okviru ovog bolnog stanja, ali treba naglasiti da on zapravo nikad nije uzrok bola, već samo uzgredan nalaz.

Kako se postavlja dijagnoza ovog bolnog stanja?

Dijagnoza ovog stanja je prevashodno klinička. Adekvatan pregled koji će istovremeno isključiti druge moguće uzroke ovakvih simptoma je najčešće dovoljan za dijagnozu. Nije potrebno raditi rendgenski snimak pete u potrazi za petnim trnom, niti ultrazvučni pregled da bi se utvrdila struktura mekih tkiva pete. Sva dopunska dijagnostika potrebna je samo u slučaju sumnje na neko drugo oboljenje ili povredu i lekar sa iskustvom u lečenju ovih bolnih stanja predložiće vam, po potrebi, dalje dijagnostičke procedure.

Kako se leči ovo stanje?

U 90 odsto slučajeva konzervativna terapija dovodi do povlačenja tegoba. Treba imati na umu da što su simptomi duže trajali, to će biti potrebno i duže vreme za opravak.

Postupci koji se primenjuju u okviru lečenja obuhvataju:

1. Nošenje adekvatne obuće koja podrzumeva i korišćenje uložaka za petu ili celo stopalo

2. Redukcija telesne težine

3. Modifikacija aktivnosti – važna za osobe koje su simptome razvile u okviru mikrotrauma vezanih za sportske aktivnosti

4. Vežbe za istezanje plantarne fascije

5. Fizikalna terapija – obuhvata klasične terapijske modalitete, različite vrste struja, laser, ultrazvuk, magnetno polje. Ukoliko pacijent ne reaguje na ove primenjene terapijske procedure, indikovana je primena shockwave terapije – tj. terapije udarnim talasima. U slučaju trajanja tegoba duže od 6 meseci ova terapijska procedura se pokazala mnogo efikasnijom u odnosu na druge terapijske pristupe. Njena prednost u odnosu na druge terapije je i kratko trajanje procedure koja se sprovodi samo jednom nedeljno 3-5 nedelja u nizu.

6. Primena kortikosteroidnih injekcija direktno u fasciju – ova procedura smanjuje bol, ali ponovljena primena je povezana sa rizikom od rupture plantarne fascije i atrofijom masnog tkiva

7. PRP – plazma obogaćena trombocitima – jedna je od novijih metoda koja zbog nedovoljnog broja dokaza još uvek nije široko prihvaćena.

Autor: Ass.dr sci.med. Una Nedeljković

Kontakt: Ordinacija Tendo
Neznanog junaka 6a
tel: 063-8-36-36-36
www.tendo.rs
Instagram: shockwave_terapija
Facebook: terapija udarnim talasima

Ostavite komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280