Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Kultura

Jovan Matović: Najbolje bi bilo da umreš

NAJBOLJE BI BILO DA UMREŠ

Bez divnog lanca oko vrata i predivne koske u grlu. Na vratima takvog beskraja nema zvona, i uvek je mrak, tako da nesmetano mogu da postojim i ćutim.

 

Ja nisam porodična životinja, kao što su to psi, recimo. Ja nisam spreman da skačem, lajem, cvilim i molim da bi neko shvatio da zaista postojim, kao svaka jedinka koja ne zavisi čak ni od sebe.

najbolje bi bilo

Kao pas, da porodica još jednom ne prepozna sopstvenu propast. Kosmos je moja porodična kuća, u kojoj potpuno sam pronalazim sopstvo.

Bez divnog lanca oko vrata i predivne koske u grlu. Na vratima takvog beskraja nema zvona, i uvek je mrak, tako da nesmetano mogu da postojim i ćutim. Moj jedini sagovornik je moja jedina nepojmljiva glava, i ne želim više nikoga u blizini, sve dok me primećuje kao sopstveno nerođeno kopile. Plešem prostranstvima svog nervnog rasula, i neretko nailazim na zapanjujuće predele nedokučivog, ali čak ni tada ne padam u iskušenje.

Jednostavno, duh ne dozvoljava da mi Bog i ostali psi iz porodice pojedu kosku, i ja tada, kao oni malobrojni koji su uspeli da se ne rode, počinjem da razumem vanvremensku prirodu svog neživotinjskog uma. Uma koji mi neprestano lebdi u naručju, kao mrtva Isusova kći. Kako neporodična priroda može da te ispuni, kao Boga – psa. Kakva prelepa istina, kao laž, iako moj tata prljava džukela misli da sam bezvredni studentski pas koji uvek reži, pa i kad nije gladan, i kome je neizgaženo blato na šapama nezasluženi dar od mame i njega. Takav fantastičan govor poseduju samo seoske džukele. A ja imam kinesko ogledalo umesto razbijenih očiju, koje primećuje samo očaj i bedu ružnih psećih snova, ne zaboravljajući na ljudsku patnju koja svakog trenutka treba da me sjebe. A mama i tata, seljačke psetine svako veče pred spavanje tiho mi u njušku pevuše da sam rođen kao debeljuškasti sjebani pas.

Fenomenalno je kad imaš koga da te podseti na sopstvo umne neograničenosti. Obožavam da gledam svoju pseću porodicu ispred ogledala, jer samo kroz njihovu providnost mogu videti svoju zagađenu krv. Sjebana porodice, hvala!

Ostavite komentar

Ostavite komentar