Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

FILOZOFSKI RAZGOVORI

Majka se okrenula i zagledala u suzne oči pune nade. Čučnula je i čvrsto prigrlila mršavo telo, iscrpljeno od mnogobrojnih bolesti.

 

Ulica Zmaj Jovina vrvela je od ljudi, izmamljenih prvim toplim danima proleća.

filozofski razgovori

Teško breme hladne i duge zime ogledalo im se još u očima, ali su osmeh i svaka ćelija na telu bili spremni da prigrle fotone životne svetlosti. Majka i ćerka, držeći se za ruke, upotpunjavale su ovo šarenilo ulične vreve. Nasmejane, razgledale su izloge i ulične tezge i veselo poskakivale po uličnim pločama, zamišljajući da je to put njihovog ličnog Oza.

„Kako su joj sad ručice drugačije”, razmišljala je majka.

„Nekako su omatorile, nisu više onako bebeće, mekane. Sada imaju strukturu deteta, s naznakama prevoja i pregiba budućeg odraslog čoveka”

Iz misli ju je trgla ćerka.

„Mama, je l’ znaš da ja tebe volim najviše na svetu?”

„Ja tebe volim još više, do neba”, odgovorila je majka.

„Ja tebe volim do neba i nazad”, uzvratila je ćerka.

„Ja tebe volim uvek za jedan više”, nije se dala majka.

„Ja tebe volim s hemijskom, da se nikad ne izbriše”, trijumfalno je uskliknula ćerka.

„Predajem se, pobedila si”, obe su se nasmejale i nastavile da skakuću po betonskim pločama, u samo njima znanom tajnom rasporedu, ka svojoj kući na Kanzas keju.

Njihovu sreću pomutio je prizor oronule starice koja je sedela i prosila. Mnoge godine i nelep život, provlačili su se kroz udubljenja, tehnikom linoreza, urezana u njeno lice. Pruženim, starački svenulim rukama, tražila je nadu. Dale su joj koji dinar i ćuteći nastavile dalje.

„Je li mama, je l’ kad sva deca porastu, njihovi roditelji ostare?”, upitala je ćerka.

„Tako je”, odgovorila je majka.

„A je l’ kad ja porastem, i ti i tata ćete da ostarite?”, tužno lišce se okrenulo ka majci.

„Ne!”, uskliknula je majka i smešeći se posmatrala zbunjeno lice svoga deteta.

„Tata i ja smo odlučili da nikad ne ostarimo.”

Majka se okrenula i zagledala u suzne oči pune nade. Čučnula je i čvrsto prigrlila mršavo telo, iscrpljeno od mnogobrojnih bolesti.

„Molim te, Bože, samo neka poraste”, pomolila se majka u sebi.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: