Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

TO BI BIO MOJ ŽIVOT

Ponovo ulica. Koračam. Umorna sam. Asfalt. Drveće. Oblaci. Automobili. Trava. Neko cveće. To je ulica.

 

Budim se. Vrata. Umivaonik. Hladna voda. Hladna odeća. Hladan dan.

to bi bio

Asfalt. Drveće. Oblaci. Automobili. Trava. Neko cveće. To je ulica.

Zgrade. Ljudi. Užurbani ljudi. Nervozni su. Gnevni. Neki su srećni. A možda ipak… To je još jedna ulica, pa još jedna, još pet ulica. Slične su.

Ponovo zgrada. Stepenice. Lift. Izlizane, sive staze. Brojevi. Kancelarije. Sto. Penkalo. Puno papira. Računar (prašnjav). Saksijsko cveće. Neka svetlost. Možda je to Sunce, a možda i… To je kancelarija, moje radno mesto.

Vrata su otvorena. Ljudi prolaze. Neko je namrgođen. Pravi kolerik. Neko je pak uštogljen. Uvek negativno naelektrisan. Nikad zadovoljan. To bi bio moj šef.

Velika prostorija. Puno ljudi. Svi nešto žvaću. Krećem se. Sednem. Žvaćem i ja. Nešto prozborim. Nešto izgovori i osoba preko puta mene. Kosa joj je crvena. Oči pospane. Crte lica meke i fine. To bi bila moja najbolja prijateljica.

Još malo papira. Kuckanja. Naprezanja očiju. Ukus kafe. Još jedan dokument.

Ponovo ulica. Koračam. Umorna sam. Asfalt. Drveće. Oblaci. Automobili. Trava. Neko cveće. To je ulica.

Ključ. Otvaram vrata. Zatvaram ih. Veliko ogledalo. Ogledam se. Ulazim u kuhinju. Jedem. Televizija. U krevetu sam. To bi bio kraj mog dana. Svakog mog dana.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: