Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

PRIPRAVNIČKI

Taj tip, nesvestan rajskih vrtova koji su mu bili nadomak ruke, ušmekovao je šljaku za duplo veću kintu u „Novom domu“ i čim je položio pripravnički – uhvatio maglu.

 

Po završetku Trgovačke škole, trebalo je najpre obaviti pripravnički staž, a potom i naći neko zaposlenje.

pripravnički

Mladom i nestrpljivom, žurilo mi se. Tražio sam veze i konkurisao na sve strane, i slučaj je hteo da me, kako neke sede glave rekoše, kao perspektivnog trgovca po skraćenoj proceduri prime u „Elektrometal“; krajem osamdesetih bila je to i više nego solidna trgovačka firma.

Zapadne me prodavnica tehničke robe, ugao tadašnjeg Bulevara Revolucije i Bregalničke. Prodavao sam belu tehniku, sijalice, gramofone, daske za peglanje, usisivače, pegle, katance, i još koješta.

Bio sam ljubazan prema mušterijama, zgotivili su me, upoznao fine dame iz komšiluka i one finije od finijih; platica je bila malo bolja od nepristojne, ali zato redovna, svakog petog u mesecu. I kao klipan za medalju, ponadam se da ću tu da ostanem, štaviše da mi je osigurana budućnost možda čak i do penzijice. Ali, kao da sam time samog sebe bio urekao – imao sam peh, pa mi se to izjalovilo.

Tek naknadno sam shvatio zašto. Da sam, pikirajući da tu pustim korenje, zapravo bio u problemu iz kojeg se ni pametniji od mene ne bi lako izvukao.

Naime, rmpalija koji je zajedno sa mnom bio primljen na pripravnički, po novom kadrovskom rasporedu, koji su u međuvremenu stručno napravile one sede glave, upućen je u drugu prodavnicu da tamo nastavi stažiranje, a moja šefica se meteorskom brzinom bila zatelebala u njega, a ne u mene, kako je valjda onim kadrovskim rasporedom bilo određeno. Ćurka jedna. I kako ja, mlad i zelen, i uopšte nedorastao takvoj situaciji, ni pod tačkom razno nisam mogao da kompenzujem njenu neutoljivu potrebu da svojim šefovskim autoritetom naskoči na njegovu pripravničku naivnost, ona, luđakinja jedna, povukla je očajnički potez. Kao jedini član komisije, oborila me je na pripravničkom ispitu.

Ćurka je živela u ubeđenju da će joj se tako posrećiti: pošto se rešila mene, da su joj širom otvorena vrata da upeca njega, namolivši usput one kadrovike da isprave svoju fatalnu grešku i da ovog smesta podvuku pod njenu putenu jurisdikciju. Međutim, taj tip, nesvestan rajskih vrtova koji su mu bili nadomak ruke, ušmekovao je šljaku za duplo veću kintu u „Novom domu“ i čim je položio pripravnički – uhvatio maglu.

I tako je ćurkina neutoljiva potreba ostala ožalošćena, a ja ni kriv ni dužan izvisio za posao. A, da je bilo sreće, odnosno pameti, mogli smo ćurka i ja da se uortačimo i da spojimo lepo sa korisnim, i da nas oboje Bog vidi. Ali, šta ćete, ko će ćurećoj pameti ugoditi!?

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: