Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

MUDRE POUKE SVETOG ANTONIJA

O mudrosti su se mnogi prepodobni starci izjašnjavali od postanka hrišćanstva pa naovamo, pa tako i pouke svetog Antonija o istinski mudrim ljudima i njihovim dušama predstavljaju deo tog usmenog blaga.

 

Ljudi se obično nazivaju mudrima, usled nepravilne upotrebe ove reči. Nije mudar onaj koji je naučio izreke i dela drevnih mudraca, već onaj čija je duša mudra, koji može da rasuđuje šta je dobro, a šta zlo; koji se ukljanjaja od zlog i štetnog po dušu, a brine se za dobro i dušekorisno i čini ovo sa velikom blagodarnošću prema Bogu. Samo se takvi ljudi mogu nazvati istinski mudri.

pouke svetog antonija

Istinski mudar čovek ima samo jednu brigu, da se svom dušom povinuje i na svaki način ugađa Bogu. Tome i samo tome poučava ovaj čovek dušu svoju, kako da ugodi Bogu, blagodareći Mu za Njegov dobar promisao, u ma kakvim životnim okolnostima se nalazio. Jer, neumesno je ne zahvaljivati lekarima za ozdravljenje tela, čak i onda kada daju gorke i neprijatne lekove. Isto tako je neumesno ne blagodariti Bogu jer nam se ne čini radosnim, ne shvatajući da sve se odvija po Njegovom promislu i nama na korist. U takvom promišljanju, u takvoj veri u Boga je spasenje i pokoj duši.

***

Mudar čovek, preispitujući samog sebe, spoznaje šta mu je potrebno i korisno da čini, šta je blisko i spasonosno za njegovu dušu, a šta joj je strano i pogubno. Na ovaj način izbegava ono što šteti duši, kao nešto strano.

***

Mudra i dobrodeteljna duša otkriva se u pogledu, postupcima, glasu, osmehu, razgovorima i obraćanju. U takvoj duši se sve promenilo i zadobilo dostojanstven izgled. Njen bogoljubivi um, kao snažni vratar, zatvara prolaze sramnim i zlim pomislima.

***

Mudra duša se trudi da se izbavi od bespuća, nadmenosti, gordosti, sablazni, zavisti, krađa i svega u čemu se sastoji suština demonskih dela i zlih kazivanja. Ovo, pri marljivom trudu i pažljivom sozercanju, uspeva da svrši čovek čije želje nisu ustremljene na niska zadovoljstva.

***

Kvalitatvna mudrost u nama, samo delima nas čini dostojnim da se nazivamo ljudima; bez ove mudrosti, od beslovesnih bića bismo se razlikovali fizionomijom i darom govora. Dakle, da pozna razuman čovek da je besmrtan; i da omrzne svaku sramnu pohotu, koja je ljudima uzrok smrti.

***

Mudrim ljudima nije potrebno da slušaju razne besede, već samo one koje donose korist, koje vode ka poznanju volje Božje; jer je ona put, kojim se opet ljudi vraćaju u život i u večnu svetlost.

***

Nema nikakve koristi od izučavanja nauke, ako duša ne živi dobrim i bogougodnim životom. Uzrok svih zala je zabluda, prelest i mržnja prema Bogu.

***

U razgovorima ne treba da bude prisutna grubost; mudre ljude obično, više nego device, krase skromnost i celomudrije.

***

Nepostojani i neobrazovani ne treba da kušaju mudre ljude. Mudar je onaj ko Bogu ugađa i bezmolstvuje, ili, ukoliko govori, govori malo, i samo ono što je neophodno i Bogu ugodno.

***

Ne može se odjednom postati dobar i mudar; ova dva se zadobijaju pažljivim rasuđivanjem, vežbanjem, iskustvom, dugim podvigom i (najvažnije) jakom željom za činjenjem dobrih dela. Dobri i bogoljubivi čovek, koji je istinski spoznao Boga, ne da sebi mira, radeći sve, bez izuzetka, što je ugodno Bogu. Takvi muževi se retko sreću.

***

Muž mudri, razmišljajući o prebivanju i razgovoru sa Božanstvom, nikada se ne vezuje ni za šta zemaljsko i nisko, već upravlja um svoj ka nebeskom i večnom, svestan da volja Božja – krivac svakog dobra i izvor večnih blaga za ljude, – jeste ona koja spasava čoveka.

***

Um nije duša, već dar Božiji koji spasava dušu. Bogougodni um teče ispred duše i savetuje je da prezre privremeno, tvarno i prolazno, a zavoli večna, netruležna i neprolazna blaga. Tako, da bi čovek dok živi u telu, umom zamišljao i sozercavao nebesko i Božansko. Na ovaj način, bogoljubivi um je blagodetelj i spasitelj ljudskoj duši.

***

Mudra i dušekorisna reč je dar Božji; suprotno, reč prazna, željna da odredi meru i rastojanje neba i zemlje, i veličinu sunca i zvezda, jeste izum čoveka koji se zabadava stara, kao da želi da sitom zahvati vodu, i po ispraznoj taštini traži ono što mu nikako ne donosi korist, budući da nema mogućnosti ovo da pronađe.

***

Ko poseduje um, taj je svestan da je upravo on, – čovek prolazni. Onaj koji pozna sebe, zna i da je sve tvorevina Božja data na spasenje čoveku. U vlasti čoveka je da sve dobro razume i ispravno veruje u to. Takav muž čvrsto zna da samo nekolicina poseduje vrlinu da omrzne ovozemaljska blaga, i da se uteha i večni pokoj zadobijaju od Boga po smrti.

***

Celomudrena duša, držeći se nepokolebljivo u svojoj dobroj nameri, poput konja obuzdava gnev i pohotu – ove nerazumne strasti, i zato što se bori sa njima, ukroćuje ih i preovlađuje, biće uvenčana i udostojena prebivanja na nebesima, a zadobiće ovo od svog stvoritelja Boga, kao nagradu za setvu i trud.

***

Istinski mudra duša, gledajući na sreću zlih i blagostanje nedostojnih, ne žalosti se mislima o njihovim nasladama u ovom životu, kao što to biva sa ljudima nerazumnim. Takva duša je jasno svesna nestalnosti sreće, nepoznanice prebivanja ovde, kratkotrajnosti ovog života i strahote suda, i veruje da Bog brine o tome šta joj je potrebno za život.

***

Celomudrena duša, prezire materijalno sakupljanje dobara i kratkotrajni život, izbira nebesku utehu i život večni, koji će dobiti od Boga za blagočestivost.

***

Um koji se nalazi u čistoj i bogoljubivoj duši, istinski gleda u Boga – nestvorenog, nevidljivog, neizrečenog – Jedinog Čistog za čista srca.

Izvor: Pravoslavie.ru   Pouke svetog Antonija

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: