KORISNE FERMENTISANE NAMIRNICE

Skorije medicinsko istraživanje otkrilo je da fermentisane namirnice daju više koristi za ljudsko zdravlje od svog izvornog oblika, za šta je zadužen ćelijski receptor HCA3.

 

Fermentisane namirnice poput jogurta, kefira ili kimčija popularna su zdrava hrana širom planete. Iako su mnoge studije otkrile da one nude brojne zdravstvene koristi, nauka koja stoji iza toga još ih nije dobro prihvatila.

fermentisane namirnice

Nedavna studija objavljena u naučnom časopisu „PLOS Genetics“ otkrila je da je ćelijski receptor HCA3 ključan za razumevanje kako fermentisana hrana povoljno koristi zdravlju ljudi. Istraživači iz raznih institucija u Nemačkoj otkrili su da je ovaj protein posebno prijemčiv za nusprodukt aktivnosti bakterija mlečne kiseline koji se naziva D-fenilna kiselina (D-PLA).

„Uvereni smo da ovaj receptor verovatno posreduje u nekim korisnim i protivupalnim efektima bakterija mlečne kiseline na ljude“, rekla je autorka studije Klaudija Štojbert.

Kako jedenje fermentisane hrane koristi zdravlju creva?

Fermentisane namirnice odnose se na hranu koja je prošla kroz laktofermentaciju. Ovaj proces uključuje proizvodnju mlečne kiseline od prirodnih bakterija jer se hrane šećerom i skrobom. Pored ove organske kiseline, fermentacija takođe proizvodi korisne enzime, B-vitamine, probiotike i omega-3 masne kiseline. Fermentacija se vekovima praktikuje u mnogim kulturama kao sredstvo za očuvanje hrane i produžetak njenog roka trajanja.

Prema studijama, bakterije mlečne kiseline deluju blagotvorno na zdravlje ljudi, posebno na njihova creva. U ljudskim crevima se nalaze trilioni mikroorganizama čija raznolikost i aktivnost utiču na imune i probavne funkcije.

Za svoju studiju, Štojbert i njen tim su se fokusirali na biologiju koja stoji iza efekata mlečnih bakterija na ljudsku fiziologiju. Sumnjali su da su na neki način uključeni receptori hidroksikarboksilne kiseline (HCA), jer ovi proteini takođe deluju kao „regulatori imunih funkcija i energetske homeostaze pod promenljivim metaboličkim i dijetalnim uslovima“.

Za razliku od većine sisara, koji imaju samo dva HCA receptora (HCA1 i HCA2), ljudi i majmuni imaju tri. Treći receptor HCA3 može se naći ne samo u ćelijama ljudskog imunog sistema, već i u ćelijama pluća, kože i masnoće. Nakon sprovođenja niza eksperimenata, istraživači su otkrili da HCA3 deluje u interakciji sa metabolitom mlečnih bakterija D-PLA (D-fenilna kiselina). Ova kiselina ima snažna antimikrobna svojstva i nalazi se u visokim koncentracijama u fermentisanim namirnicama.

Istraživači su otkrili da vezivanje D-PLA na HCA3 upozorava imuni sistem na prisustvo bakterija u telu. Pored modulacije imunoloških funkcija čoveka, Štojbert i njen tim uvereni su da ova interakcija omogućava fermentisanim namirnicama da imaju i druge povoljne efekte, poput zaštite crevne barijere, ograničavanja proizvodnje proupalnih molekula i poboljšanja nivoa insulina na testu provere.

Ostale prednosti jedenja fermentisane hrane

Fermentisana hrana se u mnogim zemljama smatra osnovnom hranom. Zahvaljujući procesu fermentacije, ova funkcionalna hrana pruža više koristi nego njeni nefermentisani oblici.

Evo i drugih značajnih zdravstvenih koristi koje pružaju fermentisane namirnice:

  • Poboljšavaju probavno zdravlje
  • Jačaju imunološku funkciju
  • Olakšavaju probavu hrane
  • Podstiču mentalno zdravlje
  • Pomažu kod gubitka kilograma
  • Smanjuju rizik od nastanka srčanih bolesti

Fermentisana hrana je u suštini bezbedna za konzumiranje, mada se kod nekih ljudi mogu javiti nuspojave. Najčešće se javljaju privremeni gasovi i nadutost stomaka.

Kada kupujete fermentisane proizvode obavezno proverite etiketu na kojoj piše sve o njima i izbegavajte one koji sadrže dodatni šećer ili velike količine soli i masti. Alternativno, možete napraviti svoje fermentisane namirnice kod kuće kako biste osigurali bezbednost i kvalitet onoga što jedete (npr. domaće kiselo mleko).

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: