Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

RASKORAK U PRIVLAČNOSTI

U ranim dvadesetim godinama sam bila privlačna jer sam izgledala starije od svoje generacije i to se dopadalo muškarcima u izvesnim godinama.

 

Kvartalno se u svakom časopisu pojavi ovo pitanje od životne važnosti. Kada uzmemo u obzir koliko časopisa, novina, magazina i portala ima, kao i činjenicu da svaka tri meseca objave odgovor na ovo pitanje, shvatimo da svakog dana možemo čitati o sopstvenoj privlačnosti.

raskorak

Jednom u deset dana ćemo sigurno naleteti na podatak da su baš naše godine te u kojima ubiramo plodove sopstvene lepote, šarma i senzualnosti. S obzirom na količinu nesamopouzdanja, napravila sam sopstveni raspored čitanja tih mudrosti. Jednom nedeljno, nekoliko puta mesečno i nebrojeno puta godišnje sam u svom najprivlačnijem periodu života.

U ranim dvadesetim godinama sam bila privlačna jer sam izgledala starije od svoje generacije i to se dopadalo muškarcima u izvesnim godinama. Tada su za mene zreli muškarci bili oni koju su na sredini četvrte decenije. Kako su godine odmicale i ja se približavala svojim tridesetim, tako su se obostrane granice dopadanja pomerale. Pređoh trideseti rođendan i, gle čuda, oko mene pedesetogodišnjaci. Već sledeće godine, i one sledeće, i one sledeće, oko mene se počeše stvarati sve stariji muškarci koji su u potrazi za ne znam čim što u meni, na meni i u meni vide.

Odmah moram da kažem da nisam lepotica sa fotografija iz pomenutih članaka. Čupava sam i koliko god zlatnoruka Dušica šišala moju grivu, tanjila je, pravila moderne zahvate, ja sam i dalje čupava. Ponekad izgledam kao da sam hodajući platan. Imam najšira ramena na poslu, mada su izrazito koščata i daju privid mršavosti. Ramena su mi šira nego u nekih muškaraca kojima sam se dopadala. Problem ramena nosi još veću muku. Naime, ne mogu da nađem košulju odgovarajuće veličine. Ako obučem košulju koja mi je taman u ramenima, onda ostatak nema šta da popuni. Imam pubertetske grudi, tačnije tad su krenule da rastu, a već posle svega par dana i stale sa razvojem. Mislim na pubertete od pre dve decenije, ne ove današnje. Ako, s druge strane, nađem košulju koja mi je taman u grudima, struku i stomaku, imam i stomak naravno, onda moja ramena ne mogu da uđu. Velika je to muka i zaista, ali zaista, osim ako nemate identičan problem, ne možete ni da ga razumete. Relativno sam visoka. Ne volim svoja kolena – nisu koščata i ne štrče, a tako bi valjda trebalo da izgledaju. Članci na mojim nogama nisu dovoljno elegantni. Stopalo mi je dugačko koliko i pamet, a kažu da sam jako pametna. Postoji tu još jedan veliki problem – dlake, umesto po čitavom telu, imam ih samo na glavi, tj. u kosi, što znači da nemam obrve, takoreći plave su i bele, pošto sam prirodno plava iako mi niko ne veruje. Kažu, to je smeđe. Ljudi, nije smeđe, nego plavo, ali prirodno plavo, a ne zečica plavo. Te obrve mi zadaju velike muke, ali i komplekse – nosim naočare i obavezno je da se obrve vide i da budu iznad gornjeg dela okvira. Muka je u tome što moram da ih nacrtam da bi to bilo onako kako treba. Eh, da je to sve. Imam i kriv nos. Kad sam bila beba, mama ga je pažljivo ispravljala masirajući ga Pavlovićevom svakog dana. No, nije moja mama veštica pa da joj ta magija uspe.

Dakle, kada sve ovo stavim na papir, zaista mi nije jasno zašto se dopadam starijim muškarcima. Desi se nekad, ali zaista nekad, da se svidim i nekome ko je približno mojih godina. Ali oni se meni nikada ne svide. Žrtva sam Stokholmskog sindroma – sviđaju mi se stariji muškarci. Što stariji to bolje. Ako bi mogao da je toliko star da ja pomislim da te godine neću doživeti. A sad sam u najprivlačnijim godinama svog života – na polovini četvrte decenije.

Ako ćemo po analogiji, sigurna sam da će mi za jedno deset, dvadeset godina isti oni magazini reći da sam još privlačnija. Tada, međutim, toliko starih muškaraca zaista neće biti. Osuđena sam na ljubavnu propast. Za mene definitivno nema spasa. Tada ću sigurno otkriti rupu u saksiji i počeće da mi se sviđaju mlađi muškarci. A kako vreme bude odmicalo, sve mlađi. Naravno, ja sam žena, te u tome sigurno neće biti uspeha. Matorim muškarcima je lakše nego matorim ženama.

Vreme je da počnem da se osećam izuzetno starom i da posmatram sebe kao da mi je vreme prošlo. Sreća te nisam u ruskom romanu jer tamo mi je vreme sigurno davno prošlo. Kada budem razvila takve misli, gledala se svakog jutra u ogledalu sa rečenicom „kako si matora“, prestala da čitam mudre članke o lepoti, tada ću biti izlečena. Tako matoroj počeće da mi se sviđaju mladi muškarci, recimo oni na sredini četvrte decenije.

A šta ako i on primeni moju metodu?

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: