Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

SLIKA

Slika još nije gotova. Jutro je, a na platnu je tek skica. Nijedna od ovih misli nije mi prošla kroz glavu i ja ponovo umačem četkicu u plavu.

 

Dobro jutro. Ovo tebi posvećujem. Kroz još spojene trepavice osećam mirise. Svoj i tvoj. I svakog novog trenutka, čudim se sreći koja me, što sam budniji, obuzima sve više.

slika

Dan je pred nama, a ne preda mnom, ovog puta. I konačno, sutra nije ono što očekujem i što mi je važno, već danas i sada. A ti? Ti znaš šta ja mislim. I osećaj je konačno divan i konačno stvaran. Opet sve miriše na jutro, a ne na jeftinu kafu iz reklama.

Trenutak u kome mi ulaziš u život, jedini je pravi. Mislio sam da kasniš, ali znam da si čekala. Niko i nikada nije me toliko iznenadio i inspirisao. Opet stvaram i opet živim dok me kao kroz san vodiš ka cilju – krajnjem pražnjenju duše u večnom miru.

Onog trenutka kad sam ustao iz kreveta i pozvao svoja osećanja u pomoć, shvatio sam da sada prezirem i svet i bedu. Shvatio sam i da je to bez ikakvog značaja jer ni svet ni beda više ne postoje. Samo ja i pokojna strast koju sada zovem sobom.

Treba mi pomoć da osetim i shvatim, ali ruka ponovo ide sama. Ispisuje mirisne note po papiru i ono što ljubavlju zovemo, sada se pretače u jasnu i pomalo bledu skicu mog budućeg života. Prepoznajem sada sve ono što sam godinama skrivao od sebe. Pronalazim tebe, zatvorenu i uplašenu. Pronalazim i sebe, vezanog i ostarelog. Osuđeni na večnu samoću. I pitam se kako si me našla. Te tvoje ironične i jeftine politikantsko filosofske devize o svemoćnoj ljubavi, jačoj od sudbine, ni juče nisam prihvatio, a ni danas kad te vidim vezanu. I znam i ishod. Ti. Jedino ti ćeš patiti, a ja već znam da te ne volim toliko da bih te oslobodio. I znam da ćeš, upoznajući moje mane, počinjati da me voliš sve više do trenutka pucanja. A ja, ja ću biti sve hladniji, što sam sigurniji u sebe i tek kad te izgubim, ponovo ću se okrenuti Bogu sa stisnutom pesnicom i udarati na sebe, dok On plače.

Ali bez sažaljenja. Slika još nije gotova. Jutro je, a na platnu je tek skica. Nijedna od ovih misli nije mi prošla kroz glavu i ja ponovo umačem četkicu u plavu. Sam sam u sobi. I ti si. Negde. Verovatno… Ako postojiš.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: