Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

APOSTOLKE

Vratio se u „Avalu“. Vreme je prolazilo. Za njihov sto su stizale ture za turama, a onda je opet došao red na njega.

 

U probušenim cipelama stoji na bljuzgavici pred izlogom i u glavi se preračunava:

apostolke

– Ako kupim one crne cipele na šniranje, ostaće mi bar za dve ture. One pored, mokasine, više mi se sviđaju a i praktičnije su, ali su i skuplje. Ipak ću one crne, ali pre toga moram svratiti prekoputa.

To prekoputa je kultna kafana „Avala“. Kao što se sa televizijskog tornja na Avali u svet emituju vesti, tako se u „Avali“ slivaju informacije, one prave kojih nema u medijima, a gosti ih, uz čašicu, selektuju, po potrebi i doteruju, razmenjuju i distribuiraju dalje po gradu.

Danima nije dolazio u grad. Ko zna šta se u međuvremenu izdešavalo, a on nema pojma. Morao je da uđe. S vrata je, kroz dimnu zavesu, nazreo poznata lica. Naredna dva, tri sata dobro se držao. Častio je i on, a uspeo je da mu ostane novca taman za cipele.

Ponovo je stajao pred izlogom i čudio se kako nije video one braon cipele. Nisu uopšte loše, a jeftinije su od onih crnih, koje je prvo odabrao. Ako se odluči za braon, ostaće mu taman za još jednu turu pića. Vratio se u „Avalu“. Vreme je prolazilo. Za njihov sto su stizale ture za turama, a onda je opet došao red na njega. Duboko se zamislio:

– Mart, april, maj, apostolke. Ma, jebeš cipele.

Dreknuo je iz sveg glasa:

– Konobar! Daj ovde još jednom svima isto!

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: