Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

POSLEDIČNA KONEKCIJA

Novo istraživanje pronašlo je dokaze da bi nivo gvožđa u krvi mogao da igra presudnu ulogu u tome koliko ćemo dugo živeti.

 

Premda studije o dugovečnosti uvek treba uzimati s rezervom, ova najnovija je poprilično impresivna zbog veličine uzorka, a ona govori koliko nivo gvožđa u krvi može da utiče na životni vek.

nivo gvožđa u krvi

Naime, u nju su bile uključene genetske informacije preko više od milion ljudi i to iz tri javne baze podataka. Naučnici su se prilikom analize podataka usredsredili na tri ključne mere starenja: prosečan životni vek (eng. lifespan), godine bez ikakvih bolesti (eng. healthspan) i dugovečnost (eng. longevity).

Uvideli su da je 10 ključnih regija genoma povezano s dugim životom, uključujući i set gena koji određuje na koji način naše telo metabolizuje gvožđe. Ukratko, izgleda da je prevelik nivo gvožđa u krvi povezan s većim rizikom od ranije smrti.

„Ovi nalazi su izuzetno važni jer sugerišu da visok nivo gvožđa u krvi smanjuje trajanje zdravih godina života i da bi držanje tih nivoa pod kontrolom moglo da spreči određena oštećenja u telu koja su povezana s godinama“, rekao je analitičar podataka Paul Timers sa Univerziteta Edinburg.

„Također pretpostavljamo da bi naši nalazi o apsorpciji gvožđa mogli dodatno da objasne zašto su vrlo visoki nivoi crvenog mesa bogatog gvožđem u ishrani povezane sa starosnim bolestima, poput srčanih oboljenja“, dodao je Timers.

S obzirom na to da korelacija ne znači nužno i uzročnost, stručnjaci su prilikom analize koristili statističku metodologiju zvanu Mendeljeva randomizacija kako bi umanjili pristranost i pokušali među podacima da uoče uzročnost.

Naučnici su već ranije smatrali da genetika ima oko 10 odsto uticaja na zdravlje i dužinu životnog veka. Stručnjaci su sada otkrili pet genetskih markera koji se nisu smatrali značajnim na nivou genoma. S druge strane, za neke od markera se, poput APOE i FOXO3, i prie smatralo da su važni u procesu starenja i održavanju telesnog zdravlja.

„S obzirom na vezu između bolesti vezanih za starosnu dob i dobro poznatih genetskih lokusa povezanih uz starenje – APOE i FOXO3, jasno je da već sada u određenoj meri shvatamo proces starenja kod ljudi“, pišu naučnici u svom radu.

Nivo gvožđa u krvi je, osim genetike, uglavnom uslovljen ishranom i povezan je s brojnim bolestima vezanim za starosnu dob, uključujući Parkinsonovu bolest i oboljenje jetre. Dodatno, količina gvožđa utiče na sposobnost našeg tela da se bori s infekcijom kako postajemo stariji.

„Naši krajnji ciljevi su shvatanje na koji je način starost regulisana i pronalaženje načina za produženje perioda zdravlja tokom kasnije dobi“, rekla je genetičarka Džoris Dilen koja proučava biologiju starenja na Institutu Maks Plank.

„Svih 10 regija genoma koje smo otkrili i koje su povezane sa životnim vekom, zdravljem i dugovečnošću su obećavajući kandidati za dalja istraživanja“, dodala je Dilen.

Izvor: Index.hr

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: