VIDIK
Popeće se, kao da je tamo zadat cilj… Da otkrije svoj vidik, svoj lični dojam, pogled na sve što se događa na stranicama životnog toka, koje kao da su arhivirane i odložene.
Plamen je nestao. Posmatra žar koji se lagano gasi. Nije li i život takav, pita se.
Prvo priprema, nalik na učenje, zatim vatra dostiže svoj zenit, da bi se potom lagano gasila sve dok drvo kao energent ne bude pretvoren u pepeo. Na samom kraju pepeo će biti rasut vetrom, kao što duh umrlih tumara tamo gde je bilo prebivalište. Zapravo u tu sliku se uklapaju reakcije koje je uzrokovalo pojedinačno biće za vreme života.
Te reakcije vreme nepovratno briše, ili čini manje značajnim. Kao vetar pomenuti pepeo.
***
Iz sna ga budi svetlost jutarnjeg Sunca, ravno na horizontu. Osećaj ukočenosti od spavanja u sedećem položaju oseća dok okreće ključ za pokretanje motora svog automobila. Kamenom nasut put posle pola časa zamenio je asfalt.
Bez posebnog razloga zaustavio je automobil okrenuvši ključ za pokretanje u suprotnom smeru za gašenje. Zamišljenog pogleda gleda put pred sobom, zatim na retrovizoru onaj koji je već prešao.
Otvorio je vrata i zatim ih zalupio vrativši ih nazad u ležište. Okret na levo otkriva nov prizor uzvišice. Druga strana bila je strma. Popeće se, kao da je tamo zadat cilj… Da otkrije svoj vidik, svoj lični dojam, pogled na sve što se događa na stranicama životnog toka, koje kao da su arhivirane i odložene. Prašina svedoči o proteklom vremenu.
Zakoračio je hitro i ubrzo se našao na brdu. Zadihan oseća svež vetar na svom licu. Pogled je bio vredan utrošene energije.
Život, to je traka sa dva smera. Napred u prvom smeru je buduće, dok pogled unazad na drugi smer priziva sećanja. Prošlost. Od oba sačinjen je životni tok. Tren je samo ton u celokupnoj melodiji. Nota. Samo jedan ton ostaje bezvredan bez ostalih u vremenskoj sekvenci. Nekad treba zastati i oslušnuti kako bi melodija postala jasna.