Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

ATRIBUT LJUBAVI 

Arhiepiskop Jovan Šahovskoj govorio je o tome šta predstavlja priznak ljubavi. Nijedan porok tako ne upropašćuje dobar duh porodice kao ljutit i neuzdržan čovek, kaže Šahovskoj.

 

Arhiepiskop Jovan Šahovskoj govorio je o tome šta predstavlja priznak ljubavi. Nijedan porok tako ne upropašćuje dobar duh porodice kao ljutit i neuzdržan čovek, kaže Šahovskoj.

priznak ljubavi

Jedan od priznaka ljubavi je: ne razdraživati se. Ko može zamisliti majku koja se ljuti na svoje odojče? Majci se daje osećanje naročite ljubavi kada je njeno dete bespomoćno. No, koliko ima majki koje se, i kada im deca odrastu, takođe ne razdražuju na njih! U dobroti, koja štiti ljudsku nekoć, projavljuje se, više od svega, obraz Božiji u čoveku. Svakako, i gnev protiv zla, a ne protiv čoveka, može biti svet, ali on je sasvim drugačiji od egoističke razdraženosti ljudi jedan na drugog, koja toliko otežava život, i onih na koje se razdražuju i onih koji se gneve.

Sveto Pismo savetuje: Gnevite se, ali ne grešite (Ps. 4,5). Drugačije rečeno: ljudi, gnevite se samo na zlo, a ne na čoveka koji strada od svog zla. Koji ljubite Gospoda, mrzite na zlo (Ps. 96,10). Gnev na zlo, naročito na svoje zlo, može izlečiti od zla, ako ovaj gnev dolazi iz ljubavi. Međutim, nesreća je u tome što mračna gnevljivost, razdražljivost kao paučina visi u svetu nad narodima, porodicama i srcima. I, ova razdražljivost ljudska, ponekad izazvana sitnicama, truje život.

Tačno je rekao jedan čovek: “Džangrizavost, večno žaljenje na sudbinu i poznanike, to je još gore jer su ovi nedostaci trajni. Ipak je bolja plahovitost, izvikati se i napričati, i potom je zatišje. No, kako su teški uvredljivi ljudi; oni su zlopamtila. Uvredljivog čoveka sve ljuti. Ako on čak i dobije željeno, onda, pošto u dubini duše oseća stid, on traži novi izgovor da prasne. Najžalosnije je što od naše razdražljivosti i plahovitosti stradaju naročito oni koji nas vole više od svih i više od svih čine za nas. Kakve sve neopravdane komentare moraju čuti naši najbliži od nas! I, mi ovo sebi dozvoljavamo jer znamo da se oni neće naljutiti, a ako se rasrde, ubrzo oproste i ne prekidaju odnose sa nama jer nas vole…”

U osnovi plahovitosti i razdražljivosti leže zloba, mržnja, gordost, surovost i nepravičnost. Močvara se lako pretvara u razbesneli okeaan. Od jednog zrnca šibice može izgoreti grad. Od jedne, prividno bezazlene, strasti može se raspaliti duša i izgoreti u mukama. Kakva je samokontrola potrebna ljudima, kakva trezvenost i opreznost!

Nijedan porok, ni strast za novcem, ni želja za zadovoljstvima, čak ni vino, koje je upropastitelj mnogih, tako ne upropašćuje dobar duh porodice kao ljutit i neuzdržan čovek. On rastrojava javne poslove, truje život dece i porodice. U društvu, mi se, iz samoljublja, još i ustežemo da razotkrijemo svoju duševnu niskost jer želimo da zadržimo među ljudima dobro mišljenje o sebi. Međutim, u kući, kod svojih, mi se raspojasavamo i dajemo na volju svom unutrašnjem zlu. Gnevljiv čovek zameće svađu, i ko je naprasit, mnogo griješi, kaže Solomon u Pričama (29,22). Čovek biva tako nizak i ništavan da se čak nalazi uvređen i od Samog Gospoda Boga, velikog svog Tvorca!

Čovek ropće na život koji mu je On dao. Zar vi nikada niste gunđali na vremenske prilike, zašto su one takve kakve vama ne odgovaraju? Zar se vi nikada niste žalili na svoj životni položaj, na svoje okolnosti? Zar vi nikada niste roptali na put po kome vas je promisliteljno vodila i vodi vas ruka Gospodnja?

U ljudskoj duši postoji značajno sredstvo za savladavanje samoljublja, naprasitosti i razdražljivosti. To je VERA U BLIZINU BOŽIJU. Gospod je blizu.

Nad čovekom je rasprostrta ljubav, samo je potrebno videti je unutrašnjim očima. Ovo i jeste vera. Nama nisu uvek razumljivi isceljujući putevi ljubavi. Međutim, poverovavši u ovu ljubav nad sobom i svetom, čovek vidi duhovnim očima život u svetlosti njegovog višeg naznačenja. Ono što se ranije činilo neshvatljivim, staje pred čovekovu svetlu veru kao nešto što je neophodno i važno. Tako zri mudrost u duši i otkriva se večnost.

Naša sloboda nije samo slobodno iskazivanje svega što mislimo, i nije samo mogućnost da činimo ono što hoćemo. Naša najdublja sloboda je sloboda od zla, kojim mučimo i sebe i druge. Put vere nas i vodi ka ovom stanju slobode duha i dobru. Vera je ulaženje u višu realnost.

Izvor: Prijatelj božiji

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: