Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

BAJKA

Kao da se budim iz sna. Trčim van, ali od ptice nikakvog traga. Vraćam se u sobu gde još odzvanja: „Ljudi, ne budite ludi! Ne budite ludi!“

 

Doletela jednom zlatna ptica! Na moj prozor je tačno sletela! Kljun svoj otvori i ovako progovori:

bajka

„U zemlji iza sedam mora i sedam gora kraljevski dvorac postoji. Vrtovi su puni rascvetalih ruža. Žubor vode poziva ožednele! A kamen iz vodenice, beo od pšeničnog brašna, ogladnele. Ljudi, ne budite tako ludi!“

To ptica izgovori i mahne levim krilom. Zlatno pero zasja u mraku. Uplaših se! Sad će da odleti krasna ptica.

„Tražite ― produži ona ― ako hoćete da nađete! Daleko je, a tako reći na dohvat ruke. Samo tri koraka vas dele! ― I ponovi ― ljudi, ne budite ludi!“

To ptica reče i mahne desnim krilom! Drugo je zlatno pero ostalo da lebdi! Tek sam kasnije shvatio da to znači „zbogom“!

Kao da se budim iz sna. Trčim van, ali od ptice nikakvog traga. Vraćam se u sobu gde još odzvanja: „Ljudi, ne budite ludi! Ne budite ludi“!

A dva zlatna pera strpljivo čekaju da ih neko uzme. Tada bi mogli iznova ispričati čarobnu bajku!

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: