STROGI ISPOSNIK
U petom veku živeo je Sveti Pimen veliki, koji je imao još četvoricu braće i svi su bili monasi. Njegov čudni način života proslavio ga je po celom Misiru. Sveti Pimen ostavio je dosta izreka iz kojih se vidi blagodatno dejstvo Svetog Duha, mudrost i poznavanje duše hrišćanske.
Sveti Pimen veliki živeo je u petom veku u Misiru kada monaštvo beše dostiglo vrhunac razvića.
On je imao četiri brata, koji su se sa njim zajedno pokaluđerili. Najstariji bio je Anuv koga su svi slušali i pokoravali mu se. A Anuv ne preduzimaše ništa dok ne bi upitao za savet svoga brata Pimena. Pimen je zavoleo monaštvo i velike isposnike još kao dečko, pa ih je posećivao i pitao za savete. Kao dečko posetio je i velikog isposnika Pajsija kod koga tada beše i prepodobni Pavle.
Pavle je najpre ušao kod Pajsija, a Pimen ostade napolju. Čim Pavle uđe Pajsije ga oslovi:
„A kamo ti Pimen? Idi ga pozovi“.
Čim Pimen uđe Pajsije ga zagrli, blagoslovi, i obrativši se Pavlu proročkim duhom reče mu:
„Ovo dete spašće mnoge duše i mnogi će se njegovom pomoću udostojiti rajskih dvorova. Sa njim je ruka Božija“.
Jednom prilikom bejaše Pimen otišao kod nekog starca da ga upita o mislima koje su ga uznemiravale. Posle posete on se vrati svojoj ćeliji i taman uze ključ da otključa ćeliju, pa se seti da je zaboravio dani mu savet o jednoj misli. Za to ostavi ključ u vratima pa se brže vrati natrag onom starcu. Starac se začudi kad ga vide pa ga upita što se vratio. Pimen mu ispriča. Tada mu starac reče:
„Pimene, tvoje ime proslaviće se po svoj zemlji Misirskoj“.
Tako je i bilo. Stotinama ljudi, monaha, dolazilo je njemu i tražilo saveta u duhovnim potrebama.
I sam je čudno živeo, predavši se sav duhovnoj usamljenosti, molitvi, razmišljanju o sebi samom, o čovečijoj duhovnoj prirodi i njenim slabostima i strastima. Marljivo je izučavao i starao se o duhovnom usavršavanju, umnom približavanju Bogu, iskorenjivanju ma i najmanje rđave pomisli, vodeći borbu sa neprijateljem ljudskih duša — đavolom.
Zbog toga gotovo ni malo nije obraćao pažnju na spoljašnji svet. Telom bio je među ljudima ali duhom u najvišim sferama duhovnog posmatračkog života. Radi ovoga izbegavao je viđenje čak i sa rođenom majkom kad je ova došla bila da ga vidi:
„A šta više voliš: da li da nas vidiš ovde na zemlji, ili na nebu?“, upitao je on.
„A hoću li vas videti na nebu ako vas ne vidim ovde?“, upita ga majka.
„Videćeš“, odgovori joj Pimen.
„E onda više volim da vas vidim na nebu“, reče mu majka i ode zadovoljna.
Ovakav čudni način života doista je proslavio Pimena, po proroštvu Pajsijevom, po celom Misiru. Kneževi i vlastela želeli su da ga vide ili bar pismo od njega da dobiju.
Sveti Pimen ostavio je posle sebe dosta izreka iz kojih se vidi blagodatno dejstvo Svetog Duha, mudrost i poznavanje duše hrišćanske. Naročito je uvideo u sebi strasnu nisku stranu ljudske prirode i potrebu iskupljenja od strane Spasitelja svega Gospoda Isusa Hrista.