Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

SVE MANJE PRAVIH LJUDI

Svet je opasno mesto za život ne zbog ljudi koji čine zlo, nego zbog ljudi koji sede i dopuštaju da se ono dogodi. Zato, sve što želite da ljudi čine vama, činite i vi njima! Možda ćemo tako uspeti da nešto promenimo.

 

U ovim teškim vremenima, svega ima. Ali, sve manje pravih ljudi. Put dobra i vrline teži je, vodi kroz mnoge klance i urvine, vodi u visinu, zahteva napor, umara, stoga njim ide malo ljudi. Put zla i greha znatno je lakši i udobniji, jer je širok i vodi postepeno naniže, ne zahteva truda i muke, stoga njim ide većina ljudi.

među ljudima

Bog želi da budemo srećni u životu. On najbolje zna šta je za naše dobro i stoga nas putem svoje Reči podstiče da razvijamo vrline kao što su ljubav prema bližnjima, dobrota, velikodušnost i poštenje. Moralne vrednosti oplemenjuju naš život. Kad govorimo o moralnim vrednostima, obično mislimo na poštenje, iskrenost, vernost, pravednost, dobrotu, čovečnost i neke slične vrline. Naši moralni nazori utiču na naše ponašanje, životne prioritete i odnose s drugim ljudima. Oni utiču i na to kako odgajamo svoju decu.

Kao što se kuća zida od temelja, tako se ličnost gradi tokom detinjstva u primarnoj porodici. Ako su temelji dobri, nema tog lošeg društva koje može da poljulja ono dobro u čoveku. Razne životne situacije preispituju uspostavljen sistem vrednosti, naročito tokom adolescencije, koji se zatim učvršćuje i predstavlja bazu identiteta.

Iako se na prvi pogled sistemi vrednosti u prošlosti i sadašnjosti potpuno razlikuju, bazične potrebe su ostale iste (potreba za ljubavlju, sigurnošću, pripadanjem, razumevanjem), promenio se samo način njihovog ispoljavanja i zadovoljenja. Kad u porodici nema moralne ljubavi, trpe svi njeni članovi, a naročito deca. Često se zapitamo kuda ide ovaj svet? Šta se to oko nas dešava!? Svedoci smo da se sve oko nas otrglo bilo kakvoj kontroli. Moralne vrednosti su otišle na nepovratno putovanje. Kuda?

To niko ne zna, možda na neku bolju planetu. Pogledajmo novine danas. Naslovne strane su pune loših vesti i slika. Ubistva, silovanja, zlostavljanja, bluda… Lista je predugačka. Ljudi su se otuđili ne samo od svojih prijatelja, već i od svih ostalih. Postali su imuni i neprobojni za bol, patnju i nevolje koje su zadesile ljude tik pored njih. Sve je manje samilosti, dobrote, želje da se pomogne samo zarad pomaganja, a ne zbog nekog interesa. Hladnokrvna, siva lica na ulicama grada, koračaju, ne razmišljaju. Zašto bi opterećivali svoje sitne živote drugim stvarima?

Napuštenog psa na ulici ne bi pomazili, ali bi mu zato bacili petardu pod noge. Nismo više šokirani ni kada čujemo za mnoge krvave ratove koji gutaju bezbrojne ljudske živote. Više nismo šokirani ni kada u vestima čujemo koliko ima ljudi koji ubijaju svoju decu. Nismo više šokirani čak ni kada čujemo da je Bog mrtav… Niste vi za bolji život. Njega zaslužuju dobri ljudi. Vaše misli su crne, vaše srce je sivo a vaša dela su bleda. Vi nemate hrabrosti ni za šta. Okrećete glavu, ćutite, sebični ste, čuvate i gledate samo sebe. Mislite da je imati puno nečega neophodno za bolji život.

Ne, dobrota je neophodna za bolji život. Pravičnost, čestitost, moralnost, darežljivost, poštenje i strah od greha. To imaju dobri ljudi koji imaju bolji život. Srbija nema bolji život, jer nema dobre ljude. Hoću reći, malo ih ima. Kada u čoveku nestane ljudske topline on postaje mrtvac koji hoda…

Izvor: Zelenaucionica.com

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: