PROTIVNIK UBIJANJA HRIŠĆANA

Sveti Dorotej je bio episkop tirski od vremena Dioklecijana pa sve do vremena Julijana Odstupnika, pod kojim je bio namučen i postradao za pravoslavnu veru.

U vreme neznabožnog cara rimskog Dioklecijana (284-305) sveti Dorotej bejaše episkop grada Tira.

Kada Dioklecijan diže ljuto gonjenje na hrišćane, Dorotej ostavi svoj presto i skrivaše se po nepoznatim mestima. No kada se zacari Konstantin Veliki i u Crkvi nastade mir, sveti Dorotej se opet vrati u Tir na svoj presto i s uspehom pasaše stado duhovnih ovaca, privodeći k Bogu mnoge iz idolopokloničke zablude.

I produži se život svetog Doroteja čak do cara Julijana Odstupnika. Stupivši na presto, Julijan s početka ne gonjaše Crkvu otvoreno već potajno, naredivši svojim jednomislenim upraviteljima oblasnim da muče i ubijaju hrišćane.

Tada sveti Dorotej videći novo veliko gonjenje hrišćana, ponovo ostavi presto Tirske crkve, uklanjajući se na taj način od ruku mučitelja i dajući mesta gnevu, jer Gospod zapovedi ne utrčavati u javne opasnosti, pripremljene od gonitelja, nego ih izbegavati: Kada vas gone u jednom gradu, bežite u drugi (Mt. 10, 23).

Otišavši iz Tira, sveti Dorotej dođe u Malu Aziju, ali se i tamo ne mogaše sakriti od idoloslužitelja, pošto ga je Bog prizivao k mučeničkom vencu. On bi uhvaćen od Julijanovih ulaka u gradu Udskom.

Pretrpevši tu raznovrsna mučenja i teška stradanja, on u mukama predade blaženu dušu svoju u ruke Gospodu Hristu, u sto sedmoj godini svoga života.

Postradao je 361. godine. Pošto je u potpunosti bio izučio i svetovne i duhovne nauke, sveti Dorotej je, kao vrlo učen i mudar čovek, ostavio posle sebe razne spise, veoma važne za hrišćane i to na grčkom i latinskom jeziku koje je odlično znao.

Između ostalog, on je sastavio žitija proroka i apostola i druga veoma korisna dela i povesti. I sada, budući da je i sam zapisan u knjizi života, on boravi na nebu sa onim svetiteljima čije je živote opisao.