IZA TV SERIJE

Priče iz radionice bila je jedna od omiljenih domaćih serija. A znate li ko je “kriv” za njen nastanak?

Dragiša Krunić bio je beogradski automehaničar u čiju su radionicu automobile “na lekarski pregled i oporavak” dovozili razni poznati glumci, slikari, režiseri… Godinama se kod Dragiše, čoveka vedrog duha, ali i nadarenog duboresca, pesnika, satiričara, okupljao ondašnji krem društva. Dok bi im se popravljao automobil, on bi se šalio sa mušterijama, ćaskao, vodio ozbiljne razgovore…

priče iz radionice

Jedna od njegovih mušterija bio je i reditelj Zdravko Šotra, filmski reditelj, tvorac raznih serija. Pročulo se na tadašnjoj Radio-televiziji Beograd o automehaničaru koji ima zanimljive priče, pa su Šotri predložili da sa njim napravi scenario za seriju o majstorskoj radionici.

Dragiša bi pričao, Šotra beležio i tako je početkom 80-ih godina prošlog veka, nastala jedna od najpopularnijih jugoslovenskih serija – “Priče iz radionice”, u kojoj su glumili velikani – Zoran Radmilović (glavni majstor Života Govedarević), Mira Banjac (njegova supruga u seriji), Dragan Maksimović (šegrt), Nenad Nenadović (mlađi šegrt), Velimir Bata Živojinović (mesar Pufta), Jelica Sretenović (opasna Puftina žena), Milena Dravić, Tanja Bošković, Mića Tomić, Steva Žigon (do ludila zaljubljen u svoj automobil u koji se moglo ući samo sa papučama!), Pavle Vuisić (psihijatar), Milan Srdoč (nakupac), Dragan Zarić…

Krunić je rođen 1929. na Pašinom brdu. Od 1947. do početka 50-ih, nakon završenog zanata, radio je u raznim firmama, ali ga je, kako je govorio, samoupravljanje onespokojilo, pa se bacio u privatnike. Od 1968. je “lečio bolesne pežoe”, a zahvaljujući druženju sa umetnicima, počeo je i sam da piše.

Objavio je tri zbirke: “Između hleba i neba” 1975, “Moje mušterije” 1982. i “Ja, zatočenik noći” 2000. godine, kao i priloge u JEŽ-u i drugim listovima. Dobitnik je nagrade JEŽ-a “Brana Cvetković” za satiričnu poeziju (1987). Napisao je scenario (koscenarista Zdravko Šotra) za TV seriju “Priče iz majstorske radionice” (TV Beograd, 1982) i scenario, takođe sa Šotrom, za film “Šesta brzina” (1985). Bio je i glumac književnog pozorišta “4 asa”, sa Ljubivojem Ršumovićem, Rastkom Zakićem i Miljenkom Žuborskim.

Posle decenija bavljenja popravkom automobila, odlučio je da se sasvim posveti umetnosti i od automehaničarske radionice napravio je galeriju u kojoj je priređivao izložbe eminentnim slikarima (Milić od Mačve, Tikalo, Zoran Nastić, Milan Tucović…), a kompletan nameštaj u tom prostoru sam je izrezbario.

Preminuo je 2004. godine u Beogradu.

Izvor: FB grupa Niste znali