Zdrav razum masonerije – Tomas Pejn

17. april 2010. u Čovek | |9 komentara |

Redakcija Bloga

* * *

Tomas Pejn je bio pisac, radikal, revolucionar, filozof i pronalazač. Njegove ideje su snažno uticale na dve velike revolucije sa kraja osamnaestog veka, američki rat za nezavisnost i francusku revoluciju.

Takodje, Tomas Pejn predstavlja vrlo cenjenog društvenog ideologa savremene masonerije, barem za onaj njen deo mišljenja koji se odnosi na svetovni aspekt života i civilne ciljeve. Njegove ideje su glavni stožer i predstavljaju nastavak Francuske Revolucije u više od dva veka u Novom Svetu (Sjedinjene Američke Države) za stvaranje Novog Svetskog Poretka baziranog na vladavini prava čoveka, barem po mišljenju masona.

. . .

Tomas Pejn je rođen u malom gradu Tetfordu u Engleskoj, gde je pohađao lokalnu gimnaziju od 1744. do 1749. godine. U trinaestoj godini šegrtovao je kod svog oca koji je bio krojač i kasnije je usavršio ovaj zanat razvivši privatni biznis u kojem se specijalizovao u izradi korseta. Pored privatnog biznisa Pejn je radio i kao akcizni službenik a nakon preseljenja u London i kao nastavnik. U gradu Luis , Pejn je bio član lokalne intelektualne elite koja se sastajala dva puta godišnje da raspravlja o građanskim pitanjima.
Prvi politički rad , Pejn je objavio 1772. godine, kada je pridruživši se protestu akciznih službenika napisao 21 stranu dugačak tekst apelujući na Parlament da obezbedi bolje plate i radne uslove za službenike.

1774. Tomas Pejn se ponovo preselio u London gde upoznaje Bendžamina Frenklina koji ga savetuje da se preseli u britansku koloniju Ameriku. Poslušavši ovaj savet , Pejn je u novembru emigrirao u Ameriku i stigao u grad Filadelfiju.

1775. godine postaje urednik časopisa Pensilvanija pokazujući zavidnu sposobnost na toj funkciji.

Zvanje oca revolucije , Pejn je zaslužio 1776. godine kada je objavio pamflet “Zdrav razum”. Pamflet je objavljen anonimno, a Pejn se potpisao samo kao Englez. U "Zdravom razumu" on se zalagao za nezavisnot američkih država i oštro kritikovao englesku krunu.
Pejn je po svom stilu pisanja bio pionir. Trudio se da političku misao približi prosečnom građaninu i insistirao na jasnoći i konciznosti što je bilo veliko odstupanje od formalnog stila njegovih savremenika. Pemflet Zdrav razum se brzo širio među opismenjenim stanovništvom i dosegao cifru od 100.000 prodatih primeraka, što ga čini najprodavanijim delom osamnaestog veka u Americi. Pejn je imao ogromne zasluge za podsticanje javne debate o nezavisnosti jer do izdavanja njegovog pamfleta ona praktično nije ni postojala. Početkom rata Tomas Pejn je izdao još jedan značajan pamflet pod nazivom “Kriza” koji je se toliko dopao Džordžu Vašingtonu da ga je on naglas čitao vojnicima kako bi ih inspirisao.

Bilo je i onih kojima se Pejnovo pisanje nije dopalo , i koji su javno kritikovali njegov “suviše radikalan pristup demokratiji“. Među njima su najglasniji bili Džon Adams i Džejms Čalmers.

Prema Danijelu Vileru, koji je napisao “Život i dela Tomasa Pejna” Pejn je 1781. bio jedan od članova delegacije američkih boraca za nezavisnost koja se sastala sa francuskim kraljem i dogovorila se o novčanoj pomoći za revoluciju.

Nakon rata Tomas Pejn se vratio u London gde je živeo povučeno dok ga nije zaintrigirala još jedna velika revolucija koja je 1789. godine otpočela u Francuskoj. Pejn piše “Prava čoveka”, apstraktni politički traktat u kojem kritikuje monarhije i evropske društvene institucije. Vlastima se ovo delo nije nimalo dopalo i vršen je konstantan pritisak na Pejna koji se zbog toga, na savet Vilijama Blejka preselio u Pariz.
Nakon objavljivanja knjige 1792. godine Pejn je optužen za krivično delo 'buntovnička kleveta’’. Na ovu optužnicu Tomas Pejn je odgovorio : “Ako je razotkriti prevaru, i nametnutost monarhije, promovisati sveopšti mir, civilizaciju i trgovinu, slomiti okove političkog sujeverja, i uzdizati degradiranog čoveka do njemu prikladnog nivoa, ako su sve te stvari klevetne, neka onda ime klevetnika bude upisano na mojoj grobnici.”

Pejn je bio veliki entuzijasta i pobornik francuske revolucije i uz Džordža Vašingtona, Aleksandra Hamiltona i Benždamina Frenklina dodeljeno mu je zvanje počasnog građanina Francuske. On je izabran u Nacionalnu skupštinu Francuske iako nije govorio francuski ali je ubrzo došao u sukob sa montanjarima i Robespjerom jer se protivio smrtnoj kazni za kralja Luja XVI za koju je smatrao da je preoštra. Zbog svojih stavova on se brzo našao u nemilosti montanjara i proteran je iz skupštine a zatim i zarobljen.

Pre zarobljeništva Pejn je napisao ''Doba Razuma'', delo u kojem je kritikovao organizovanu religiju i propagirao deizam. On je napravio kompilaciju nelogičnosti koje je pronašao u Bibliji i apelovao na racionalno ispitivanje svega, a posebno religije.

Napoleon je bio toliko oduševljen pisanjem Tomasa Pejna da mu je prilikom njihovog susreta 1800. godine tvrdio da spava sa kopijom "Prava čoveka" i da bi trebalo izvajati statuu od zlata za Pejna u svakom gradu u kosmosu.

Izbegavši giljotinu Tomas Pejn je nastavio da živi u Francuskoj da bi se vratio u Ameriku 1802. godine.

Preminuo je u Grinvič vilidžu u Njujorku 8. juna 1809. godine.

. . .

Tekst prenesen sa FaceBook naloga Univerzitetske biblioteke Svetozar Marković

Tagovi: AMerika, mason, prava čoveka, Tomas Pejn, zdrav razum

9 komentara

25 stepen
17. april 2010. u 20:16.
| Stalna veza

Tomas Pejn nije nikakav ideolog masonerije. Ako je i bio mason on je samo kanalisao vekovne ideje masonerije nastale jos u staroegipatskim misterijama.

Victor
17. april 2010. u 22:48.
| Stalna veza

"Zdrav razum masonerije?"
Od kad je tako opskurna sekta sa svojim bizarnim kultom i naivnim ucenjem poistovecena sa zdravim razumom?
U zadnjih 200 godina su stekli uticaj i popularnost medju visokim krugovima zbog svoje mistike i magijskih rituala koje su izvodili u svojim lozama. Medjutim zadnjih dvadeset godina im popularnost dramaticno pada jer je napisano dosta knjiga koje ih prikazuju u pravom svetlu i jasno opisuju njihovu deciju nauku i naivne konstrukcije, zbog cega su izgubili svaki kredibilitet kod ozbiljnih ljudi. Samo naivni i ambiciozni ulaze u masoneriju, ozbiljan covek ih se stidi.
Uticaj im se rusi i za par decenija ce biti samo jedna karnevalska sekta puna maskarade i suvoparnih govora baziranih na zbrci okultizma, misterija, plitke filosofije i isecaka iz mnostva religija. Ko je ozbiljno izucavao masone video je da su oni mix egipatskih simbola, jevrejskih znakova i kabale, zoroasterskih ideja, srednjovekovne filosofije i rituala, te opasne magijske prakse.
Srecom, vreme im prolazi.

EU-reka
18. april 2010. u 09:17.
| Stalna veza

Zvezda je simbol masonerije, jel da? A da li su 12 zvezda na EU zastavi, 52 zvezde na USA i 5 zvezda na China zastavi njihov simbol, 1 zvezda na zastavi USSRi bivse SFRJ?

A 3 zvezde iznad grba FC Milano, zvezda u grbu FK Partizan i FK Crvena Zvezda, etc.

25 stepen
18. april 2010. u 18:28.
| Stalna veza

@ Victor↲
Pricate gluposti. Da bi nesto stvarno razumeli, morate biti ukljuceni u to. Samo ste izlupali niz pausalnih zakljucaka bez dokaza.

Neofit
18. april 2010. u 19:17.
| Stalna veza

Ovo je jedno razmisljanje svestenika o.Dusana Kolundzica (u inostranstvu je i bavio se pedagoskim radom ) koji govori o komunistima koji su jedna varijanta masonske filozofije, pokazane na delu. Ovo su dva pisma jedno o srbima a drugo o Vladici Danilu, blazenopocivsem.

HRISTOS VASKRSE!
Nije u Srbiji za vreme komunizma bilo ništa gore nego u Rumuniji.
Nijedna crkva u Srbiji (sem dvorske kapele na Dedinju i Svetog Đorđa na
Oplencu) nije bila zatvorena. Nedostatak sveštenika (pobijenih od
ustaša, partizana, braće Bugara, balista i drugih) polako se
nadoknađivao rukopolaganjem kandidata koji su završavali bogoslovski
kurs, prizrensku i rakovačku bogosloviju, dvogodišnju bogosloviju u
Manastiru Krka i monašku školu u Ostrogu i Ovčaru, pa čak i pojaca i
crkvenjaka (na pr. u braničevskoj eparhiji). Međutim, komunisti su
uspeli da u svoje redove prime najviše Srba, daleko više nego što su
to bili pripadnici ostalih narada i narodnosti. I ne samo to. Srbi su
komunizam primili najradikalnije, bez ostatka. Crkvu su srpski
komunisti identifikovali sa četništvom, a četnike su ocrnili kao
najveće zlo u Srbiji. I najteže stanje za Crkvu je bilo u Srbiji, od
Srba komunista.
Za Srbe se još pre rata govorilo da su nepobožan narod. Vladika
Nikolaj je kroz bogomoljački pokret nastojao da tu sliku popravi, ali
dođe rat, Srbi se podeliše, jedni na druge zaratiše, a posle ih Tito
uvede u bratstvo i jedinstvo, u kome Srbi izgubiše i ono malo što su
imali nacionalnog i pravoslavnog ponosa. Zato je danas Srbima najteže
da se pokaju i vrate Pravoslavlju i Svetosavlju. Čitave generacije su
izgubljene. Uzdajmo se u nove naraštaje.
Rumuni imaju sreću da žive kao ogromna pravoslavna većina u državi, da
se nisu delili, a ni mnogo stradali. Rumunska crkva je bila tesno
vezana i sa komunističkom državom, sveštenici su bili na platnom
spisku države. I stradanja naroda dovode, nažalost, do ateizacije.
Najveće otpadništvo od Pravoslavlja bilo je u krajevima Hrvatske gde je
bilo i najveće stradanje. Preživeli su roptali na Boga i psovali Ga što
je dozvolio pokolj u Glinskoj crkvi, spaljivanje u Kusonjskoj crkvi, klanje
u Jasenovcu.
Ako ima nekog opravdanja za neverne Srbe, onda je to splet raznih
istorijskih okolnosti, ali to je ujedno potreba i razlog da se sada
među Srbima propoveda Jevanđelje, da se Srbi privode Bogu.
Da nam Baskrsli Gospod bude u pomoći!
o. Dušan

HRISTOS VASKRSE!
Samo jedan mali komentar u vezi Vladike Danila. On nije bio ubačen u
bogosloviju. Završio je gimnaziju i bio skojevski aktivista. Kao takav
poslan je u Pariz na studije. Tamo je sreo pravoslavne Ruse sa
Instituta Svetog Sergija i njegovo pokajanje je već tada bilo konačno,
tu je doživeo preobražaj. Odlazak u Ameriku, opet kod Rusa, zapečatio
je njegov prilazak Pravoslavlju. Ako je tri puta javno izneo svoj
tegobni put u Pravoslavlje, to pokazuje snagu njegove ličnosti i
čvrstinu vere. A možda je i on čuo trokratno pitanje Hrista: Danilo,
ljubiš li me? I on je na to pitanje javno odgovorio. Eparhijska
administracija mu nije ležala, to se pokazalo i dok je zamenjivao
obolelog Vladiku Metodija u Zaječaru, sve vreme boravka u Beogradu kao
vikarni episkop, a i u Mađarskoj, kao eparhijski arhijerej. Šteta što
nije ostao da predaje na Bogoslovskom fakultetu. Sudenti su od njega
mnogo naučili.
Imao sam čast da osvetim njegovo prvo arhijerejsko odjejanije, poklon
članica VDS pri Patrijaršiji, a on da osveti našu bogomolju u
Nirnbergu, kao izaslanik Patrijarha Germana, na praznik Svetih Kirila
i Metodija 1980. godine.
Upokoj Gospode dušu blažene uspomene Episkopa Danila i isvih naših
upokojenih srodnika i prijatelja, a povodom dana Pobusanog ponedeljka!
o. Dušan

Disident
19. april 2010. u 08:55.
| Stalna veza

Slobodni zidari ili masoni nisu moj svet obicnih zdravorazumskih ljudi. Zar se mora raditi nesto tajnovito, skriveno i neobicno da bi ljudi normalno ziveli u skladu sa prirodom i u drustvu? Ovo mislim i za sva ostala tajna drustva.

CYBER
19. april 2010. u 11:51.
| Stalna veza

O teminesto vise znaju visi stepeni, a ovi nizi pojma nemaju, jer informacije dobijaju na kasicicu, i zato vjeruju da su u necem cistom, moralnom i nevinom...

Nije jednom bilo da su necije dobre ideje i talenti i vjestine bile zloupotrebljene od lukavih, manipulativnih i zlih ljudi...

Tajnim drustvima kao npr masonima vrijeme uopste nije proslo nego su jaci nego ikad, sto se vidi iz trenutnog razvoja situacije... Tajna društva = ljudi koji su zainteresovani da dođu, što brze mogu do većeg novca i što veće vlasti = u posebnim prostorijama, koje nazivaju “lože”, obavljaju rituale pomoću kojih njihovi clanovi polagano, korak po korak (stepen po stepen) ulaze u svet okultizma, ili kako to vec oni sami zovu. Rezultati tih udruzenja su fantasticni: Npr, advokati dobijaju informacije koje malo ljudi zna i tako dobiju skoro svaki sudski proces. Takođe, biznismeni dobijaju informacije koje ih čine superiornim u vođenju poslova, u odnosu na one koji nisu članovi tajnog društva.1

Da bi saznali kakva je to organizacija, procitajte nešto od masonske literature (npr knjige Albert Pike-a “Liturgy of the Ancient and Accepted Scottish Rite of Freemasonry”, ili "Morals and Dogma" - bista Alberta Pajka se nalazi ispred Vrhovnog saveta 33. stepena masonerije u Vašingtonu, najvišeg tela masonerije) ili neke od drugih knjiga spomenutih dole ispod:

”Masoni su najmoćnija organizacija u zemlji.” - Manly P. Hall, mason 33. stepena, Lectures on Ancient
Philosophy, str. 451.

“Masonerija ustoličava kraljeve. Njena ruka oblikuje sudbine svetova.” - Manly P. Hall, mason 33. stepena, The Lost Keys of Freemasonry, str. 100.

“Svet će nam doći na noge zbog svojih suverena (vladara) i pontifikata (religijskih vođa). Mi
ćemo uspostaviti ravnotežu u svemiru i biti vladari nad vladarima sveta.” Albert Pike, mason 33. stepena, Morals and Dogma, str. 815.
p.s. A ko je bog masonerije iz pera masonskih pisaca:
“Svaka masonska loža je hram religije, a njena učenja predstavljaju versko upustvo.” Albert Pike, mason 33. stepena, Morals and Dogma, str. 213

”Masonska ideja će uvek biti vezana za Vrhovno Biće - nazivamo ga Velikim Arhitektom Univerzuma - jer Univerzum smatramo njegovim najznačajnijim hramom i savršenim delom
arhitekture.” Albert Pike, mason 33. stepena, Magnum Opus, str. 42

“Lucifer, Svetlonoša! Čudno i tajanstveno ime za duha Tame!... Lucifer, Sin jutra! Da li on
nosi Svetlost? Ne sumnjajte u to!” Albert Pike, mason 33. stepena, Morals and Dogma, str. 321

„Da, Lucifer je bog, a na nesreću i Adonaj je takođe Bog... Istinska i čista filozofska religija je verovanje u Lucifera koji je jednak Adonaju... Ali Lucifer, bog svetlosti I bog dobrote se bori za čovečanstvo protiv Adonaja, Boga mraka i zla.” Albert Pajk, mason 33. stepena Instructions to the 23 Supreme Counsils of the World, July 14, 1889

“Kada mason nauči da je ključ ratnika odgovarajuća primena pokretača žive moći, naučio
je tajnu svog Zanata. Uzavrela energija Lucifera nalazi se u njegovim rukama i pre nego što
uzmogne da kroči tamo ili napred, mora da dokaže svoju sposobnost da pravilno primenjuje
tu energiju.” Manly P. Hall, mason 33. stepena, The Lost Keys of Freemasonry, str. 48

“Ako vas supruga, dete ili prijatelj nešto pita o vašem posvećenju – na primer, da li ste skidali
odeću, da li su vam povezivane oči, da li su vam stavljali konopac oko vrata i tome slično, morate
prećutati... To spada u vaše dužnosti.” Jim Shaw and Tom McKenney, The Deadly Deception: Freemasonry Exposed... By One of Its Top Leaders (Lafayette, Louisiana: Huntington House, Inc.) str. 137.

P.S.2: III sv. rat ce biti izmedju tajne sile koja radi na preuzimanju kontrole nad planetom, i sile koja to nece dopustiti... obe organizacije moraju ostati tajne, do konacnog obracuna...

Victor
20. april 2010. u 18:01.
| Stalna veza

@ 25 stepen
Toliko ima knjiga i tekstova i samih masona i bivsih masona koji govore o tome kome sluze a kako je to gospodin Cyber lepo predstavio citatima.