Put u (ne)poznato #1

1. jun 2010. u Duhovnost, Putovanja | |11 komentara |

Đorđe Popović

* * *

Postoje mesta u kojima nikada nismo bili, a kada u njih odemo nekako se osećamo kao da smo tu već bili, kao da nam je odnekud poznato. Sledeći put kada posetimo to isto mesto, čini nam se kao da nikada u njemu nismo boravili. Sve je nekako novo, drugačije...Jedno od takvih mesta je i Sveta Gora Atonska.

Sveta Gora predstavlja poseban fenomen na svetskom nivou. To je jedno od retkih mesta u Evropi gde su ne samo spomenici srednjovekovne kulture i umetnosti sačuvani do danas u najvećem broju, nego je i srednjovekovni život u mnogo čemu nepromenjen u kontinuitetu kroz hiljadu godina. U istorijskim izvorima prvi put se Atos pominje kao monaško središte u IX veku, mada se pretpostavlja da je poluostrvo naseljeno monasima još u VII veku. Davne 885. godine vizantijski car Vasilije I priznao je svojom hrisovuljom Atos kao teritoriju koja pripada isključivo monasima.

Poluostrvo Atos je „treći prst“ na Halkidikiju. „Prvi“ i „drugi prst“ su kod nas mnogo poznatiji Kasandra i Sitonija. Na samom kraju poluostrva nalazi se planina Atos koja je visoka 2033 metara i čiji je vrh dobar deo godine pod snegom. Po starogrčkoj legendi Atos je jedna ogromna stena koju je div Atos bacio na bogove tokom borbe za prevlast nad zemljom. Postoji i legenda vezana za cara Konstantina Velikog. Ovaj Nišlija je baš na Atonskom zemljouzu imao nameru da podigne novu prestonicu umesto dotadašnjeg Rima. Odustao je od te namere kada mu je rečeno da je to „zemlja Bogorodičina“. U njenu slavu on je sazidao na Atosu tri hrama na mestima gde se Bogorodica pokazala pre nego što se ponovo uznela na nebo.

Period od X do XII veka smatra se zlatnom epohom Atonske Gore. Njena slava je prešla granice Grčke privlačeći monahe i iz drugih pravoslavnih zemalja, kao što su Srbi, Rusi, Rumuni itd. U ovo doba Atonska država je cvetala pod pokroviteljstvom Vizantije.

Po predanju, kada je ćerka Teodosija Velikog (princeza Palkidija) posetila manastir Vatoped i kada se približila ikoni Presvete Bogorodice, začuo se glas koji je saopštio princezi da odstupi. Na osnovu ovog događaja donosen je propis koji važi i do danas, a koji zabranjuje ženama ulazak na Svetu Goru.

Svi svetogorski manastiri potčinjeni su carigradskoj patrijaršiji. Ukupan broj aktivnih manastira od 20 utvrđen je zakonom koji ne dozvoljava formiranje novih manastira ili ukidanje postojećih. Od tih 20 manastira, 17 je grčkih i po jedan ruski (Pantelejmon), bugarski (Zograf) i srpski (Hilandar). Uz 20 samostalnih manastira na Svetoj Gori se nalaze i 12 skitova (nesamostalni manastiri ili skupovi kelija), stotine kelija i pustinjskih isposnica. Pustinjske kelije se nalaze na vrlo nepristupačnim mestima i predstavljaju usamljena zdanja gde posebno revnosni podvižnici u molitvenoj samoći i iskonskoj tišini nalaze svoj duhovni mir.

Iako je Atos poluostrvo, na njegovo tle se može doći samo brodom. Postoje dve početne luke, Jerisos i Uranopolis, koje se nalaze na ivici teritorije naseljene monasima.

Ako krenete istočnom obalom (iz Jerisosa) prvo pristajanje je u Hilandarskom pristanu svetog Vasilija (ova luka se

danas ne koristi za dovoz hodočasnika), zatim slede manastiri Esfigmen, Vatoped, Pantokrator itd. Hilandar je od luke udaljen nepuna dva kilometra i nalazi se u unutrašnjosti poluostrva. Putem se nailazi na novopodignute vinograde, pirg kralja Milutina, maslinjake i čemprese.

Mi smo izplovili iz Uranopolisa, na zapadnoj obali poluostrva. Trajektom smo pristali u luku Jovanica i organizovanim pravozom (mini bus) stigli do manastira Hilandar koji je udaljen oko 12 km. Neki od poklonika su se peške uputili ka manastiru.

Ukoliko bi nastavili plovidbu trajektom možete uploviti u pristaništa manastira Zograf (nalazi se oko 3 km u unutrašnjosti), Dohijar, Ksenofont, Sveti Pantelejmon, Ksiropotam i u luku Dafni, koja je polazna tačka za Kareju (administrativni centar Svete Gore), udaljenu 18 km od luke. Za ulazak na Svetu Goru potrebna vam je viza (Diamonitirion).

Putovanje na Svetu Goru uspešno organizuje Udruženje poštovalaca Svete Gore Atonske, osnovano povodom 2000 godina hrišćanstva sa ciljem da Hilandar na najbolji mogući način predstavi srpskoj i svetskoj javnosti. Udruženje predstavlja tim poštovalaca i zaljubljenika u Svetu Goru koji profesionalno i sa puno ljubavi organizuju ova putovanja, najmanje dva puta godišnje.

. . .

Istorijski materijal korišćen iz knjige „Hilandar na svetoj gori“ Mileta Imerovskog

U sledećem nastavku poseta manastiru Hilandar.

Tagovi: Hilandar, Jerisos, Kareja, Sveta Gora, Uranopolis

11 komentara

brankomix
2. jun 2010. u 17:20.
| Stalna veza

Samo da dopunim autora-na Svetu Goru dnevno moze da udje samo 300 posetilaca tako da za vizu treba aplicirati ranije.

Djordje Popović
2. jun 2010. u 17:56.
| Stalna veza

Nisam znao za taj podatak.
Znam da Udruženje poštovalaca Svete Gore najavljuje posete godinu dana unapred.
Za vizu je dovoljna fotokopija prve strane pasoša.
Postoji ograničenje i u dnevnim posetama Hilandaru, tj noćenju, zbog ograničenog
kapaciteta. Ali o tome ću u nastavku

Zlatko Šćepanović
2. jun 2010. u 18:35.
| Stalna veza

Plovidba trajektom do Svte Gore je doživljaj sam po sebi ako je lepo vreme. I druženje sa galebovima uz put, koji onako u letu uzimaju hranu iz vase ruke, a posebno je interesantno upoznavanje sa putnicima na brodu.

Grba
2. jun 2010. u 18:56.
| Stalna veza

Kada sam se prvi put vratio sa Svete gore, svaki pokušaj da prepričam svoj doživljaj je ličio na agoniju nemog da nešto kaže. Nekakve reči jesu izlazile iz mene, ali nisu imale blage veze sa onim što sam nosio u sebi.
Kada sam se drugi put vratio sa Svete gore, nisam više pokušavao, nego sam samo ljubazno i kurtoazno odgovarao na postavljena pitanja. Ispričao bih ponešto uz prikazane fotografije, ali ono što sam pokušavao prvi put - nisam više pokušavao.
Kada budem treći put krenuo na Svetu goru, možda ću sa sobom povesti nekog od najdražih prijatelja. I meni je to mesto... pardon... I meni je to iskustvo otkriveno upravo zaslugom nesebičnosti dobrog prijatelja.

Djordje Popović
2. jun 2010. u 22:40.
| Stalna veza

Re:Zlatko
Fotografija koja je u tekstu nije Jonathan Livingston nego jedan od galebova koji nas je pratio na putu
za luku Jovanicu

Re: Grba
Delim Vaše mišljenje. Na kraju sam prihvatio činjenicu da je to, jednostavno, umoljeno mesto.

Aleksandar M.
2. jun 2010. u 23:09.
| Stalna veza

Tekst i fotografije pokazuju da je Sveta Gora, zapravo, parče Neba.

Zaista su retki zapisi o (duboko) ličnim utiscima poklonika; radujem se što ću ovde pronaći jedan od njih

CYBER
3. jun 2010. u 10:11.
| Stalna veza

Nema kontakt informacija za Udruženje poštovalaca Svete Gore Atonske, kako doci do organizatora ovih putovanja?

Djordje Popović
3. jun 2010. u 10:26.
| Stalna veza

Znam. Razovarali smo o potrebi izradi sajta za udruženje.
Postoji dosta materijala za sajt, ali potrebno je da to neko
uradi volonterski.

Disident
3. jun 2010. u 10:58.
| Stalna veza

Jednodnevne izlete do Hilandara i Svete Gore sa obucenim vodicem godinama organizuje turisticka agencija Dobrocinstvo. Inace, ako idete sami, tesko da cete nesto saznati na licu mesta, necete imati sagovornike, materijale, oznake ni vodice.

DOBROČINSTVO

POKLONIČKA AGENCIJA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE

11000 BEOGRAD

DOBRINJSKA 2

Telefon: (011) 2686-445
Telefon: (011) 2687-416
Telefaks: (011) 2659-269

E-mail adresa: dobrocinstvo@gmail.com

Web adresa: http://www.dobrocinstvo.spc.rs