Requiem za stradale u zemljotresu u Japanu

A sta se desavalo na nasim prostorima u proslosti ….

СПОМЕН

ПАДАЊА ВРЕЛОГ ПЕПЕЛА ИЗ ВАЗДУХА

ОВО се догоди у Цариграду 472. године за време цара Лава Великог и патријарха Генадија. Шестог новембра у подне сво се небо наоблачи тамноцрвеним облацима, и неприродно се смркну; и облаци добише неку огњену боју. И би тако четрдесет дана. И сви се људи страховито уплашише. И мишљаху, ако падне киша из таквих облака, то ће сигурно бити огњена киша која ће спалити сву земљу, као што је некада огњена киша спалила Содом и Гомор. И сви беху у великом страху и недоумици: јер очекиваху да из таквих облака падне огњена киша. Стога и цар и патријарх, са целокупним свепггенством и народом, сваки дан ношаху литије и са сузама мољаху Бога да одврати Свој праведни гњев. И човекољубиви Господ преокрену претњу ту у милост: нареди те облаци одаждише не огањ него пепео, застрашујући грешнике. A падаше тај страшни дажд од вечери до поноћи, и беше пепео црн и врео, и покри земљу више од педи, и спржи сваку травчицу и биљку. И би тада велики плач у људи, и горко ридање, и

Јецање из дубине срца, видећи такво наказање Божије и врло велика киша, која је затим много дана падала, једва узможе спрати тај пепео. А то прасликује наше грехе. Грех се налази у нама као пепео огњени и црни, и спржује клице и младице наших врлина. Зато треба да лијемо сузе као кишу, да покајнички уздишемо из дубине срца, и да горко ридамо из дна душе да би смо тиме спрали у нама врели пепео зла, а напојили добру земљу ума нашег и обрадили је да нам рађа врлине. И тако избавимо себе од осуде на пакао, који сагорева и душе наше и тела а стекнимо себи Царство Небеско.

I jos nesto ….

Говорећи о постепеном ширењу и слављењу Божића, св. Јован Златоуст вели: „Прекрасне и благородне воћке када се посаде у земљу, ускоро достижу велику висину и бивају отежане плодом; тако и овај дан.“ Тако и дан Сретења Господња. Од почетка се тај дан спомињао међу хришћанима, но торжествено празновање почело је од времена великог цара Јустинијана. У време овога цара удари велики помор у народ у Цариграду и околини тако да је дневно умирало по пет хиљада и више људи. У то исто време догодио се и страшни земљотрес у Антиохији. Видећи немоћ људских средстава, да се те беде отклоне, цар у договору с патријархом нареди пост и молитву по целом царству; а на сам дан Сретења уреде се велике литије кроз градове и села. Да би се Господ смиловао народу Своме. И Господ се заиста смилује, те помор и земљотрес наједанпут престану. То се догодило 544. године. Тим поводом и од тога времена Сретење се почело празновати као велики празник Господњи. Дрво се временом разрасло и почело доносити обилне плодове.

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа новограчаничко-средњезападноамеричког Г. Лонгина после неколико покушаја ступили смо у контакт са Православном Црквом у Јапану. Митрополит Данило, поглавар Православне Цркве у Јапану, и свештенство били су врло дирнути пажњом Српске Православне Цркве и нашег народа према православној јапанској браћи и сестрама који пролазе тешка искушења.

Посебан проблем за добијање више информација преставља прекид телефонских и интернет веза које се користе за хитне службе. Због врло неповољног развоја ситуације у нуклеарним елекранама Фукишима Даичи где су 4 реактора у фази прегревања од којих један испушта радиоактивност, поглавар Јапанске Православне Цркве – Његово Високопреосвештенство Митрополит јапански Господин Данило, умољава све православне да умноже своје молитве Господу Богу и Спасу нашем Исусу Христу за спасење јапанског народа.

Његово Преосвештенство Владика новограчаничко-средњезападноамерички Г. Лонгин служиће у уторак, 15. марта 2001. године, мали помен за све пострадале у овој тешкој природној катастрофи, а такође и молебни канон Пресветој Богородици за све повређене и нестале, као и за поправљање ситуације у нуклеарним реакторима.

У наставку преносимо писмо које смо добили из прве руке од Информативне службе Јапанске Православне Цркве као и фотографије везане за споменуте догађаје:

„Љубљена у Исусу Христу православна српска браћо,

У име Пресвете Тројице, мир вам и благослов од Господа и Спаса нашег Исуса Христа.

Света Аутономна Православна Црква у Јапану и Савет Митрополије свесрдно захваљују на вашим молитвама и духовној подршци.

Највећи земљотрес у скоријој историји Јапана потресао је целокупну територију на којој се налази Источно-Јапанска Епархија а цунами који је уследио разорио је западне приобалне обласи Ивате, Мијаги, Фукушима и Ибараги. Такође је делимично оштетио град Сендаи, где се налази центар Епархије Источно-Јапанске. На удару су се нашле готово све наше Православне парохије и мисионарске заједнице на обали Пацифика.

Света Аутономна Православна Црква у Јапану захваљује на саучешћу браће и сестара свих Православних Цркава из целог света који са нама деле жал и тугу. Такође захваљујемо што са нама оплакујете све жртве ове природне катастрофе и упућујете молитве човекољубивом Господу да спасе нестале, зацели повређене, утеши бескућне и беспомоћне као и упокоји душе свих погинулих у овој страшној катастрофи. Нека би Господ такође дао храбрости и снаге нашим властима и свима оним који улажу надљудске напоре да спасу животе преживелих.

Цела нација је још увек у опасности и несигурности, мањи потреси се још увек осећају, опоравак саобраћајних веза, комуникација, снадбевања водом и основним животним намерницама је несигуран.

Света Аутономна Православна Црква у Јапану и Савет Митрополије могу да потврде да су Епископ Источно-Јапански Серафим и четири свештеника из Сендаија са својим фамилијама на сигурном. Владика Серафим нас је обавестио да је саборни храм у Сендаију који је уједно и центр Епархије Источно-Јапанске потпуно очуван. Међутим, најмање пет Православних парохија са својим храмовима, од укупно осам на обали Пацифика, је тешко оштећено а један свештеник се још увек води као нестао. Још увек немамо прецизне информације о нашим парохијанима у погођеним парохијама.

Укупне размере ове огромне катастрофе још увек нису познате премда добијамо више информација из погођених регија. Сада када смо у току Часног поста, морамо се још скрушеније молити да Божијом благодаћу сви парохијани буду сачувани.

Молимо вас да се сетите свих Јапански Православних Хришћана у вашим усрдним молитвама.

Са љубављу у Христу,

Савет Митрополије Свете Аутономне Православне Цркве Јапана“

Извештај саставила Служба за односе са јавношћу Епархије Новограчаничке-Средњезападноамеричке – http://www.newgracanica.com

Pismo učiteljice engleskog iz Japana
16. mart 2011.
Prenosimo pismo učiteljice engleskog Anne koja opisuje svoje iskustvo života u Sendaiju nakon zemljotresa

Pozdrav mojoj dragoj obitelji i prijateljima,

Najprije vam želim zahvaliti što se brinete kako sam. Ganuta sam time. Također se želim ispričati što vam svima šaljem zajedničko pismo. U ovom trenutku to je najbolji način da vam se svima javim. Ovdje u Sendaiju sve izgleda dosta nestvarno. No blagoslovljena sam prekrasnim prijateljima koji mi puno pomažu. Obzirom da moj stan više ne zalužuje taj naziv, preselila sam se kod prijatelja. Dijelimo to što imamo: vodu, hranu i grijalicu. Svi spavamo jedni uz druge na podu sobe, jedemo uz svijeće, pričamo priče. Toplo je, atmosfera je prijateljska i prekrasna.

Preko dana jedni drugima pomažemo počistiti nered u našim domovima. Neki sjednu u aute i gledaju vijesti na ekranima navigacijskih uređaja ili stanu u red za pitku vodu kada hidrant proradi. Ukoliko nekome u stanu dođe voda ljudi stave vani natpis tako da i drugi mogu doći napuniti svoje vrčeve i kante.

Začuđujuće je kako ovdje gdje sam uopće nema krađa niti guranja u redovima. Ljudi ostavljaju ulazna vrata širom otvorenima jer je tako sigurnije kada potres opet udari. Stalno čujem da ponavljaju: „Ovako je nekada bilo kada su si svi međusobno pomagali.“

Potresi se stalno vraćaju. Sinoć smo ih imali skoro svakih 15 minuta. Stalno se čuju sirene i nadlijeću nas helikopteri.

Proradio nam je vodovod u stanovima sinoć na nekoliko sati, a sada radi i preko dana. Struja se vratila danas popodne. Plin još nije proradio. No sve to ide prema područjima. Nekima proradi, a nekima ne. Svi se danima nisu prali. Osjećamo se prljavima no sada imamo i važnijih briga. Sviđa mi se to kako smo odbacili nevažno. Živimo punim plućima na razini instinkta, intuicije, skrbi, preživljavanja, ne samo za sebe, već i za cijelu grupu.

Zamjećujem čudnovate paralelene situacije. Na nekim su mjestima kuće u potpunom neredu, a onda vidim kuću s uredno posloženim ležajima ili rubljem koje se suši na suncu. Vidim ljude koji stoje u redu za hranu i vodu, a istovremeno vidim šetače sa psima.

Ima i neočekivane ljepote. Noću je potpuna tišina. Nema automobila. Nikoga nema na ulicama. I noćno nebo prekriveno je zvijezdama. Obično se mogu vidjeti dvije ili tri, a sada je cijelo nebo prekriveno zvijezdama. Planine iznad Sendaija stoje čvrsto i kad je zrak bistar vidimo njihovu veličanstvenu siluetu na nebu.

Japanci su prekrasni. Svaki dan dolazim do svoga stana pogledati kako stoje stvari, sada šaljem ovaj e-mail jer se struja vratila, a pred vratima bi me dočekala voda i hrana koju je netko ostavio. Nemam pojma tko, ali to je tu za mene. Starci sa zelenim kapama idu od vrata do vrata i provjeravaju jesu li svi dobro. Ljudi potpune strance pitaju trebaju li pomoć. Nigdje ne vidim znakove straha. Pomirenosti sa sudbinom da, ali straha ili panike ne.

Kažu da možemo očekivati naknadne udare, čak i jednako velike, u idućih mjesec dana ili više. I stalno osjećamo podrhtavanje, izmicanje, tresenje, čujemo buku. Na sreću, ja živim u dijelu Sendaia koji je donekle na uzvisini i nešto je čvršći od ostalih dijelova. Tako da je to područje bolje prošlo od drugih mjesta. Sinoć se muž moje prijateljice vratio sa sela i donio hrane i vode. Opet smo imali sreće.

U ovim okolnostima ja zbog nečega imam izravan uvid da se stvarno upravo događa ogroman kozmički korak naprijed u cijelome svijetu. I zbog nečega osjećam da mi se uslijed iskustva s ovim događajima u Japanu srce širom otvara. Brat me pitao osjećam li se „manjom od makova zrna“ zbog ovoga što se dogodilo. Ne. Zapravo, osjećam da se događa nešto što je puno veće od mene same. Taj val rađanja (širom svijeta) je težak, no ipak veličanstven.

Hvala vam još jednom za vašu skrb i ljubav,

koju vam svima s ljubavlju uzvraćam,

Anne