Monah Gavrilo je video sudbinu Srbije i Beograda, raj i pakao, Gospoda Isusa Hrista, Svetu Majku i Svetu Petku

Monah Gavrilo

Starac monah Gavrilo i njegova proročanstva i vizije o budućnosti Srbije i Beograda, o ljudima i njihovim dušama u raju i paklu

 

Prepodobni monah Gavrilo je u ravni poznatosti i čuvenja prepodobnog oca Tadeja. Njih dvojica su svojom pojavom, delom i uticajem na vernike, dobili poseban, mitski status u našoj sredini. Monah Gavrilo je bio prozorljiv, doživljavao je duhovne vizije, čitao misli ljudima i video budućnost. Davao je ljudima pouke, i liči na ranohrišćanske starce, svete ave, monahe iz pustinja Egipta i iz kelija Svete Gore. Vernici ga smatraju prorokom. Njegova proročanstva o sudbini Srbije i Beograda, pojavi krune i naslednika Nemanjića, o ustoličenju carske Rusije, izazivaju mnogo polemika. Nesumnjiva je njegova prozorljivost, ali ostaje pitanje da li su njegove vizija stvarno budućnost koja nas čeka ili Božije upozorenje poslato preko njega, šta nam se može izvesno desiti u budućnosti ako se kao narod i ljudi ne pokajemo i duhovno ne promenimo.

Deo transkripta koji prenosimo je iz filma „Starac Gavrilo Tajnovidac, koji nije iz filma „U susret Carstvu Nebeskom“ koji vam danas predstavljamo, ali su reči monaha Gavrila skoro iste u oba filma. Poslušajte i osetite reč duhovnika.

.

Ne znam šta ću pre da vam kažem. Imam mnogo, mnogo, mnogo.

Kad sam bio, pa kad me je vratio (Anđeo, sve mi je pokazao!), Gospod kaže: „Čedo moje, bićeš bijen, mučen…“, sve mi je kazao Gospod kako će biti; kaže: „Ja ću te čuvati svuda, i Majka Božija“. Četiri godine sam bio na robiji za veru! Sve milicajce, milicajke, pribrao sam veri, sve! Sotirića, protu Smiljanića… Najveći komunisti su bili tamo kad sam bio na robiji, pa sam im govorio šta je komunizam, Lenjin, Staljin i redom sve. Priznali mi sve! A to je Bog naredio.

Ljudi, najveći grešnici primaju veru, a imaš ovde ove što im ne vredi pričati. Ne vredi mu pričati ništa! Ništa mu ne vredi. Okovao ga (đavo) gvožđem, gvožđem okovan, pa ne može. A đavo puši, đavo huli, đavo mrsi, pa nađe onoga pa ga okuje i ne može da se vrati. Zabadava plakanje, zabadave je sve. Čovek ako sam sebe ne vrati, sam sebe ne popravi, sam sebe ne nauči, sam sebe ne osudi pa da kaže sve što je činio da više ne čini, da se ispovedi. Sve što se ispovedi to Gospod oprosti, a što se ne ispovedi ide s njim u pakao. Ima 20 mitarstava, znaš li? Piše sve – onde ti je ispovest i ovome je ispovest, i sve čovek treba da ispovedi, a Gospod će da izleči.

Beše jedna osoba u Pećkoj Patrijaršiji. Grešio je, bio je i ovako i onako, pušio, hulio, radio sve najgore što može. I jednoga dana dođe pa se zakune pred ikonom da više neće. Ali đavo ne miruje (onde je i heruvim bio); prođe malo pa ga natera i on zgreši – opet pogazi! I dođe u crkvu, padne pred ikonom, pisne da plače a đavo kaže anđelu: „Zašto braniš toga bludnika, kad je on tako i tako radio, pa lagao…?“ On se kaje a Gospod kaže: „Ja sam stradao za grešnike“. I oprosti mu grehe… Pokajao se! U poslednjem momentu se pokajao! Ali, to su retki, retki su.

Beše jedan brat, kako se zvaše, ne znam. Išao od kuće. Što god činiš, sebi činiš. Šta god, šta god činio ovde, tamo te čeka. Sve što je zlo, tamo se vraća. A ko je dobro radio, blago njegovoj duši. Beše jedna udovica i imala jednog sina. Dete spavalo noću u krevetu, i iskralo se da ide sa decom u vrt. Ona ostala. Naiđe onaj čovek a ona umesila kolač da mu poturi, da ga sruši. Naiđe čovek putanjom gde je dete bilo. „Čiko, daj mi jedan kolač, ogladneo sam!“ Čovek izvadi onaj kolač što mu je dala majka. Umre! Pade! Doktori ga pregledaše i videše. „Ko ti je dao ovaj kolač?“ „Dala mi majka“. I onda – što god činiš, sebi činiš – izgubi sina! Ona se obesi i ode u pakao, u večitu tamu dole. Što god činiš, sebi činiš! Vidiš li?!

Sve što govorimo – ima Angel koji sve piše. Sve što govorimo, izaći će na videlo. Ništa nema sakriveno što se neće videti tamo. Stani, pomisli: Gospod zna, koji je stvorio um da ne zna, koji je stvorio oko da ne vidi, koji je stvorio uvo da ne čuje, koji je stvorio srce… Jezik je glasonoša a usta su vrata. Što leži na srcu, to na usta teži. Jezik je glasonoša samo, on svedoči šta je na duši. Kome crkva nije… nije mu ni Bog otac, kome nije Bog otac… ko crkvu ne voli, toga ni Bog ne voli; Bogu se ne moli, Boga huli, Bog ga ruši. Mi smo živa Crkva Hristova. Ako se pokajemo- dolazi Bog, ako ne- ne dolazi. Ko ne jede telo Hristovo i ne pije (krv) neće da se spasi.

.

Starac Gavrilo – U Susret Carstvu Nebeskom

. . .

 

 

108 Responses to "Monah Gavrilo je video sudbinu Srbije i Beograda, raj i pakao, Gospoda Isusa Hrista, Svetu Majku i Svetu Petku"

  1. Branka  29. januar 2013. at 22:08

    Gdje je sahranjen starac GAVRILO?

  2. Hadzi Nevenka  4. april 2013. at 23:36

    Hvala na hristolikim recima

  3. stefan  18. jul 2014. at 13:31

    Zalosno samo sto vecina srba ne veruje u to sto je otac tadej govorio a znamo da je istina i zalosno je to sto ga ivan ivanovic izvredjao zbog ovoga na TV i govorio da gori u paklu i zalosno je to sto srbi sa vlasima veruju u drugo lazno prorocanstvo koje verom u boga mole za smrt neprijatelja ili onog koga mrze

Leave a Reply

Your email address will not be published.


Security Code: